Draža Petrović, kolumna za portal N1
Ako postoji neko ko je najveća legenda svih izbora u Srbiji, to je pokojni Nikola Šećeroski, učesnik onih prvih predsedničkih od pre 34 godina.
Nikolu sam kao reporter posetio u decembru 2005. u njegovoj rezidenciji u Ulici Milošev kladenac u Velikom Mokrom Lugu i on mi je tačno objasnio kako je propao na izborima.
– Uzim’o moje glasove ko je hteo! – bio je skroz ubeđen u izbornu krađu još pre tri decenije, kada niko o tome nije ni pričao.
Nije imao svoje ljude da čuvaju kutije. Te ispalo da je imao samo četiri hiljade glasača. Pošto su mu pre televizijskog predstavljanja ukrali naočare, pozajmio komšinicine s približnom dioptrijom i njegova predizborna emisija postala je hit svih izbora u Srbiji.
– Govorili mi neki da sam mnogo smešan. Ja takvima danas kažem: smejali ste se – sad plačite! Vidite kakva vam je sad vlast. Ja kad sam govorio da će bude tako, niste verovali. Pitaju: kako si znao? To je moja stvar kako sam znao, iz glave sam sve prič’o, i sve tačno – pričao mi je Nikola.
Još mi je objasnio da je „ovoj zemlji potrebna diktatura“.
– Jedan čovek sam da vlada. Al taj čovek da bude iz naroda. I da bude pošten ko ja. Da ima moralnost, hrabrost, odlučnost. Da pohapsi svu tu bandu. Mora tako, bez toga ne može. I da bude čovek koji nema svoju cenu. A malo je takvih. Ako ne bude diktature, to je kraj, i ova zemlja gubi mladost i poverenje u ljude. Treba diktatura – ispričao mi je Šećeroski u jednom dahu svoju koncepciju & viziju.
I nešto se i ostvarilo – ova zemlja je postala skoro pa diktatura, a na srpskoj političkoj sceni pojavljuju se ljudi koju su smešniji od dobrog starog Šećeroskog, plastičara iz Mokrog Luga, ali su ti smešniji po titulama profesori doktori i sve su luđi kako naša mlada demokratija odmiče.
Evo na primer, prof.dr. Branimir Nestorović.
Kada se pre neki dan pojavio u Skupštini Srbije u donjem delu trenerke, sakou i blatnjavim patikama, profesor doktor Branimir izgledao je kao čovek sasvim spreman da uđe u komforni svinjac srpske politike.
Trenerka je bila tu da se komotnije pobiješ sa bližnjim svojim kolegom poslanikom jer je teško tući se u pantalonama. Trenerka je dobra i da lakše pobegneš od bližnjeg svog kolege poslanika, kada te bližnji kolega pojuri, nego što bi pobegao u pantalonama.
Blatnjave patike bile su tu jer je bolje ući u već blatnjavim cipelama u žitko skupštinsko blato, nego doći u čistim cipelama u Skupštinu pa izaći iz Skupštine u blatnjavim.
I to je bilo savim okej dok profesor doktor Branimir nije odgovorio na kritike da se u Skupštini pojavio kao poslednji kulov.
-Ja sam čovek iz naroda, nisam iz Luksemburga – objasnio je profesor doktor Branimir Nestorović do tada nepoznatu činjenicu da se samo u Luksemburgu ljudi picnu kada dođu u narodnu skupštinu, dok se u ostatku sveta pojave u blatnjavim patikama i donjem delu trenerke.
On se u dosadašnjoj karijeri više puta picnuo – dakle odelo, plus cipele, samo kada je govorio na zajedničkim konferencijama za štampu sa predsednikom Vučićem – što ukazuje da mnogo više ceni instituciju predsednika Vučića nego instituciju narodne skupštine, takoreći naroda u koji se kune.
Što je i razumljivo, jer da nije bilo tog predsednika ni danas niko ne bi znao za njega osim pedantnih pratilaca podksata o vanzemaljcima.
Onda je profesor doktor Branimir seo u skupštinsku klupu i pratio dešavanja. Opozicija je vikala i larmala, poslanici vlasti su se hvatali za međunožje, Đilas je psovao, neki vrhunski matematičar iz SNS-a je pokušavao da vodi skupštinu, policija je matematički precizno okružila opoziciju, a matematičar je čitao neka dosadna skupštinska pravila sa papira.
I onda su doktora Nestorovića pitali kako mu se sve to čini, a on je rekao: “Ciganija!”
- Kakva ciganija!? – graknula su tada romska udruženja.
- Okej, nisam mislio baš ciganija, mislio sam romanija – valjda je posle rekao profesor doktor i dodatno izjavio, takođe valjda, da on izuzetno ceni i ciganiju i romaniju, jedino ne ceni opoziciju, pošto opozicija smatra da je on šaman šarlatan.
- Znate, Romi nemaju plave i zelene oči pa sasvim sigurno nisu nastali od vanzemlajaca, ali su Romi sami rešili da se lansiraju u vasionu i postanu vanzemaljci – objasnio je Nestorović zašto izuzetno ceni Rome, dok ne ceni srpsku opoziciju, zato što je srpska opozicija jedna obična romanija. Skoro pa ciganija.
- Romi se lansirali u vasionu da bi postali vanzemaljci!? Bravo profesore za ovu informaciju! – bio je ushićen poslanički klub “MI – glas iz naroda” na ovo najnovije otkriće profesora doktora Nestorovića o vanzemaljcima.
- Imate i onaj film “Cigani lete u nebo”, on vam je živi dokaz da su se Romi kolektivno teleportovali u kosmos i postali vanzemaljci – nastavio je svoje izlaganje o ciganiji i romaniji profesor doktor Nestorović, čovek koji ponekad izgleda kao da je pao s Marsa, pa zato valjda ima onolike informacije o vanzemaljcima.
Čak je i iste večeri u emisiji na televiziji Informer doslovno izjavio: “Zelene i plave oči kao i rh faktor nema ni žuta ni crna rasa, već samo belci. Postoji jedan naučnik koji tvrdi da su ljudi sa zelenim očima došli sa Marsa pre 9.000 godina kada je tamo bio rat. On ima mnogo dokaza. Nekako, te vesti nisu interesantne ljudima” – ispričao je narodni poslanik, profesor doktor Nestorović, koje su vesti interesantne ludima. Pardon, ljudima.
Šećeroski, vrati se, sve ti je oprošteno!
