Draža Petrović: Ipak se okreće Vlado Georgiev



Draža Petrović, kolumna za ''Danas''

Kada je Bajaga napravio onu pesmu “Pada Vlada” svi su bili duboko ubeđeni da se u njoj radi o Vladi, kao izvršnom organu, a ne o Vladi, kao Georgievu, mada otkad je Vlada, kao Georgiev, pre neki dan napisao da antisrpsku redakciju Danasa treba spaliti, jasno je da pesma “Pada Vlada” bila vizionarski pokušaj Momčila Bajagića da predvidi šta će jednog dana biti sa Vladom, kao Georgievim, a ne sa Vladom, kao izvršnim organom.

Pre početka slobodnog pada, Vladu, kao Georgieva, upoznao sam u vreme kada je bio ubeđen da će Vučić od Srbije napraviti ravnu ploču, da tu neće ostati kamen na kamenu, i tada se angažovao u kampanji Saše Jankovića kako bi sprečio Vučića da od Srbije napravi ravnu ploču.

Godina je, dakle, 2017, redakcija Danasa u Centru za kulturnu dekontaminaciju organizuje tribinu posvećenu fantomima iz Savamale, kada se u krcatoj sali negde na polovini tribine pojavio Vlada, kao Georgiev, i neko mu je kao VIP gostu ustupio mesto u prvom redu.

Na kraju tribine su bila i pitanja, ko što je i red, pa je Vlada, kao Georgiev, postavio ključno pitanje o slučaju Savamala.

Pitao je, naime: “Da li se ti stvarno zoveš Dragoljub ili se zoveš Draža?”, pa sam ja odgovorio da se stvarno zovem Dragoljub, a zovu me i Draža, te je onda Vlado Georgiev rekao da mu je puno srce jer se i njegov otac stvarno zove Dragoljub, a milo mu je i što me zovu i Draža.

Valjda je hteo reći: tako srpski se zovu samo pravi Srbi, dok se ovi pravi AntiSrbi zovu drugačije, a neki se, nećeš verovati, ne prezivaju ni na IĆ, što ukazuje na njihovo antisrpsko poreklo.

Na toj tribini sam zaključio da Vlado, kao Georgiev, i ja imamo puno toga zajedničkog.

Volimo recimo ista imena i nadimke.

Te smo u istraživanje ostalih zajedničkih interesovanja otišli u kafanu preko puta, na njegov poziv, gde smo prema izjavama malobrojnih očevidaca popili nekoliko pića.

Ako vas baš interesuje, Vlado je pio viski, ja sam pio šljivovicu, što naravno ne dokazuje da sam u to vreme bio veći Srbin od Vlade Georgieva, niti dokazuje da je Vlado Georgiev u to vreme bio veći Amerikanac od mene, već svako pije ono šta voli.

Na kraju smo se slikali, takođe na njegov poziv, on je tu sliku okačio na Tviter i ispod napisao – “Draža Petrović i moja malenkost @OnlineDanas Respect! Sjeli na po sokić #bezstraha” – čime je Vlada, kao Georgiev, izrazio rispekt redakciji Danasa uz hešteg koji je govorio da nas dvojica pijemo sokiće bez straha, mada kao što znate mi nismo pili sokiće – Vlado je pio američki viski a ja sam pio srpsku šljivovicu.

Za šta i nije potrebna neka preterana hrabrost.

A i istraživanja kažu da što više piješ, postaješ sve hrabriji pa je normalno da na takvu Tviter objavu udariš hešteg #bezstraha.

Bio je 22. mart 2017, gle ironije, sedam godina kasnije, 22. marta 2024. Vlado Georgiev je na svom Tviteru napisao da antisrpski Danas treba spaliti – valjda zato što je umislio da će Danas bolje izgledati kao ravna ploča, skroz spaljen i sravnjen sa zemljom, jer, kao što znate, od pre neku godinu Vlado Georgiev ima utisak da je Zemlja ravna ploča, jerbo avioni, kako je više puta izjavio na televiziji i napisao na Tviteru, ne lete u krug, već samo na jednu stranu.

I imao je izjavu da Nikola Kopernik nije imao gde da se popne kada je u srednjem veku utvrdio da je Zemlja okrugla.

Mada je i sam Vlado Georgiev dokaz onog Galilejevog usklika pred sudom inkvizicije: “Ipak se okreće!”, jer kako od čoveka koga je list Danas branio pred sudom naprednjačke inkvizicije kada su mu zabranjivali koncerte po Srbiji pošto je podržao opoziciju, kada ga je Koraks nacrtao kako mu Vučić zapušava usta, očekivati da se u jednom trenutku ipak okrene na onu drugu stranu.

Onu koja bi da spali Danas zajedno sa inventarom, novinarima, urednicima i kafe-kuvaricom Milkom.

Koja uzgred budi rečeno nije ništa kriva, dok su novinari i urednici svakako ponekad krivi, pa i ja, pravo da vam kažem, dolazim ponekad na ideju da to sve spalim, samo to nikada ne objavljujem na Tviteru, pošto je u pitanju krivično delo ugrožavanja sigurnosti.

Raspitao sam se naravno šta se to desilo Vladi Georgievu, jer nešto mora da mu se desilo, nije moguće da se okrenuo oko svoje ose sam od sebe.

U anketi na slučajnom reprezentativnom uzorku dobio sam sledeće odgovore:

– Ostala mu odvrnuta ringla na trojci… – rekli su mi jedni.

– Puko ko oblanda – rekli su mi drugi.

– Prso ko lajsna – rekli su mi treći.

– Ima fazni pomak – rekli su mi četvrti.

– Ima firmu koja radi sa državom, a u 2022. godini firma mu prihodovala tri miliona evra – rekli su mi oni peti, pa sam se između odgovora pod rednim broj DVA, koji mi se čini realan, jer svako mož da pukne ko oblanda, i odgovora pod rednim brojem PET, jer mi se takođe činio realan, pošto svakome može da se desi da odjedanput počne da radi sa državom Srbijom, ipak odlučio da zaokružim oba.

Vlado Georgiev je, izgleda, pukao ko oblanda a paralelno sa pucanjem ko oblanda počeo je da radi sa državom – izveo sam zaključak.

I onda je Vlado Georgiev krenuo na put bez povratka – stari dobri Barba rapidno tone u Barabu.

Što bi rekao Đorđe Balašević: “Poneki mornar možda ostane bez lađe, ali bez mozga to je izuzetan peh…”