Uglješa Bokić, tekst za ''Danas''
Kada si sin vrhovnog komandanta, koji je usput i predsednik Srbije, privilegije su razne. Možeš čak i da budeš dete sa 26 godina, jer godine su samo broj.
On je dete, koje radi u prodavnici za 500 evra, skroman je i vredan. On je istinski patriota, tihi heroj u odbrani Kosova i srpskog naroda koji je ostao zarobljen širom bivše Jugoslavije u neprijateljskom okruženju.
Voli sport, voli Zvezdu, voli Srbiju.
Ipak, on je pravi mali nestaško, za koga jedino mi, drugosrbijanci, soroševci, ustaše i antisrbi nemamo razumevanja, već udarajući na jedno dete od 26 godina, ustvari brutalno napadamo predsednika Srbije.
Pošto smo takvi kakvi smo (sram nas i stid bilo) mi nemamo razumevanja za njegovo navijanje, onomad, na Svetskom prvenstvu u Rusiji sa grupom huligana koju je predvodio Aca Rošavi, eminentni predstavnik novonastale srpske elite, koji je po rečima predsednika jedan fin mladić koji je samo par puta optuživan za neke bezvezne tuče. Ma kakve tuče, to su samo koškanja, a to što Belivuk na suđenju kaže da je preko njega kontaktirao sa predsednikom – naravno laže.
Kada si Mali Danilo, možeš da pratiš derbi u kafiću sa okorelim kriminalcima, pa ako te slučajno uslika neka novinarka, onda čike Kobre dođu i toj novinarki otmu telefon, a Aca Rošavi im naredi da joj ipak vrate telefon.
Možeš i da odeš na Evropsko prvenstvo u Nemačku, opet sa jednim buljukom Kobri, i sasvim slučajno se zadesiš na mestu gde se pobiju navijači Srbije i Engleske. Tu se onda, opet, sasvim slučajno, zadesi i Aca Rošavi, sa kojim Mali Danilo najviše voli da gleda sportske priredbe, ali to je sve samo slučajnost od koje moj izdajničko-soroševsko-ustaški mozak pravi priču.
Pošto se slučajno tu zatekao i video kako horde Engleza nasrću na srpsku nejač, Mali Danilo je, kao svaki pravi patriota krenuo da ih odbrani, ali dosadne čike iz Kobri mu to ipak nisu dozvolile, pa je sve ličilo na onu „Drž’te me, prebiću ih“.
Ustvari, Mali Danilo podseća na nespretnu kombinaciju pesama Zabranjenog pušenja „Guzonjin sin“ i grupe Metak „Da mi je biti morski pas“.
Mogao bi Danilo Vučić, kad bi hteo, i da se vodi pesmom legendarnih Indeksa „Da sam ja netko“. Ali stih „Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali, sve bi ruže ženi pokljanjali“ je tako gej, a gej i Danilo nije ok. Pa još ta hrvatska reč „netko“…ko bi ga oprao pred tatom i drugarima?
Da se razumemo, nije mene mnogo briga čime se bavi i šta radi Danilo Vučić, dok to radi o svom trošku. Ako će da plati od svoje plate (od 500 evra) put na Evropsko prvenstvo i Kobre koje će da ga čuvaju, neka se bije po belom svetu, neka sedi na tribinama sa Belivukovim klanom, neka radi šta god hoće, ali meni se čini da sve avanture ovog nestaška plaćamo mi i tek ćemo da plaćamo. A to mi i nije baš milo.