Bilježnica Robija K: Čiji je veći?



Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 19.1.2016.

Robi K. (IIIa)

Mi mrgaši smo u drvarnici od naše zgrade imali takmičenje čiji je veći. Ja i moj drug Dino smo sramno ispali u četvrtfinalu. Dino je snuždijo se i rekao je: „Zima je u drvarnici zapopizdit, cili mi se smrza i uša u se! Jebeš takvi turnir kad uvjeti nisu regularni!“ Ja sam Dinu rekao: „A ja jutros zaboravija marendat! Bez marende su mi rezultati uvik duplo lošiji!“ Dino je meni rekao: „Meni na sobnoj temperaturi bude toliki da ga nemoš od straja gledat, čoviče! Ono, njihalo strave i užasa!“ Ja sam Dinu rekao: „Meni isto posli marende! Kad iden bacit piš ne smin ga ni pogledat! Mama mi uvik viče da štrapam oko šolje!“ Onda je onaj Rino Sajla nama dobacijo: „Molimo takmičare šta su ispali iz natjecanja da obustave spiku, jer pošto ometaju komcentraciju šampijona!“

Poslje četvrtfinala i polufinala u finalu su ostali onaj Kane Šteta i Rino Sajla. Kane je u drvarnici radijo čučnjeve za zagrijat se. Rino je skakućao naokolo i davao je ekipi po gimi fajv. Onaj Bešo Tablet je zaglumijo suca i mavao je sa redalicom. Onda je Kane Šteta zipnijo patent od reba i rekao je: „Okej, ekipa, sad se spremite na prizore teškog horora! Vidićete najnoviju balističku raketu M 270 ubojite razorne moći!“ Rino Sajla je njemu rekao: „Ali taj ti je balistički komarac pičkin dim prema mom raketnom sistemu S 300! Domet piša je tri metra, i to sa vitrom u čelo!“ Kane je rekao: „La-la, samo se ti puvanderi, Rino! Kad vidiš moju pancirnu haubicu pašće ti mrak na oči! Jedino ne znan ućul je uspit izvadit bez dizalice!“ Samo onda je iz portuna neko arlauknijo: „Jestel to opet doli, jebenlivan sunce žarko!?!“ To je bijo onaj Bezmalinović sa trećeg. Bezmalinović je dreknijo: „Sto puti san van reka da se u ovoj drvarnici ne igrate na Vučića i Kotromanovića! Slomiću van kosti kad vas uvatin!“ Onda smo mi rulja u roku munja brisnili iz drvarnice.

Popodne smo mi obitelj doma kod kuće sidili za ručkom. Mama je sa kutlom izvadila juvicu u pijate. Mi smo puvali u žlice da se juvica oladi i srkućali smo. Onda je tata meni rekao: „Čujen da ste se jutros u drvarnici igrali na Vučića i Kotromanovića?“ Ja sam njega pitao: „Ko su Vučić i Kotromanović?“ Tata je rekao: „Aj, aj, ne pravi se blesav!“ Mami je uletila tupaja od nekužitisa. Ona je pitala: „Šta bi dečko bija blesav ako ne zna ko su dvi budale?“ Ali tata je samo odmahnijo rukom kao da mama je teži tupson za takve spike. Onda smo mi nastavili puvat u žlice i srkućat juvicu. Onda je tata mene pitao: „I?“ Ja sam rekao: „Šta i?“ Tata je pitao: „I kako si proša na turniru?“ Ja sam spustijo glavu prema pijatu i rekao sam: „Ispa san u četvrtfinalu!“ Tata je rekao: „N bava?! Pa kako, sine, jebemu miša?! Jesi moga malo jače trenirat?“ Ja sam piljio u pijat sa juvicom i šutijo sam. Onda je mama pitala: „Jel mogu ja znat o čemu se radi?“ Tata je rekao: „Nemoš!“ Ja sam rekao: „Nemoš!“ Mama je rekla: „Aaaa, mislin da san ubrala…“ Tata je pitao: „Šta si ubrala?“ Ja sam pitao: „Šta si ubrala?“ Mama je nakeserila se prema meni i rekla je: „Mali je sav na tatu!“

Ja sam se posli obida zablindirao u sobu u tugici i nesretnosti. Mama je u lavandinu prala suđe i posuđe. Tata je hodao gori-doli po kužini i vrtijo je sa glavom. On je mami rekao: „Oš ga sad ti poć u sobu tješit, a?“ Mama je rekla: „Ja da ga iden tješit? A zašto, jebate irud?“ Tata je rekao: „Kako zašto? Pa viš da nan je dite u komi!“ Mama je rekla: „U komi je zato šta je degenerik! Sad bi ga ja još tribala tješit šta je debil ala Vučić i Kotromanović, je li? Može bit sritan šta mu nisan zavidala trisku!“ Tata je rekao: „Nemoš tako, ženac! Nije to tako jednostavno!“ Onda je mama zatvorila špinu u lavandinu i rekla je: „Oš ti meni, molinte, jednom objasnit šta je vama muškima u glavi da se cili život takmičite kome je veća ona stvar?“ Tata je zaglumijo naivu: „Koja stvar?“ Mama je približila kažimprst prema palcu i rekla je: „Ona sitna!“

Tata je gledao u mamu sa zinutim ustima. Mama je rekla: „Počnete trku u djetinjstvu i ne stajete do smrti! Pa kakva ste vi to bolesna raca, čoviče božji?! Šta se malo ne takmičite kome je veći mozak?“ Tata je rekao: „Znan, ženac, al Robi je još mali! Nema on pamet odrasle osobe! Kako ne kužiš da mu je iznered u glavi!“ Mama je rekla: „Mali, veliki, svi ste vi muški isti! Ne minjate se do groba!“ Tata je rekao: „Nemoj pretjerivat, nije to tako jednostavno…“ Mama je rekla: „Jel ti, naprimjer primjera, misliš da je meni važno koliki je tebi kurac?“ Tata je porumenkijo po faci i zamuckao je: „Ne mislin…“ Mama je rekla: „Pa normalno da mi nije važno! To je zadnja stvar o kojoj bi vodila računa!“ Tata je rekao: „To je zato šta si pametna i obrazovana žena! Al Robi je još…“ Mama je uletila: „Naravski da san pametna i obrazovana žena! I šta se ti onda imaš brinit ako ti je mali kurac?“ Tata je podviknijo: „Meni da je mali kurac?!“ Mama je rekla: „Eto! O tome ti ja govorin!“

Poslje je tata u sobi sidijo do mene na krevi. On je mene zagrlijo i milkijo me je po kosici. Tata je rekao: „Nemoj ti meni bit tužan, mišu mali! Dogodine ćeš sigurno dogurat barenko do polufinala!“ Ja sam zacvilijo: „Al Kane Šteta već sad ima balističku raketu M 270!“ Tata je rekao: „Imaćeš i ti pancirnu haubicu, sinak, ništa se ne brigaj! Samo nek ti još malo proradi pumbertet!“ Ja sam tatu pitao: „A jel ti to onaj Bezmalinović reka da smo imali turnir u drvarnici?“ Tata je rekao: „Nije, nego tata od Rina Sajle!“ Ja sam pitao: „Šta ti je tačno reka?“ Tata je rekao: „Reka mi je – čujen da ti je mali ispa u četvrtfinalu, primi moje saućešće!“ Ja sam cijuknijo: „Ajme majko…“ Tata je mene tješkao: „Ma ko ga jebe, sinak! Svi znaju da je Rinov tata još gluplji od Rina! A usto je i Srbin!“ Onda sam ja tatu pogledao drito u facu. Onda sam ja pitao: „Tata, a šta ako mi nikad ne naraste?“ Tata je rekao: „Ama o čemu pričaš, mišu mali! Narašće ti trista posto, jerbo svima živima naraste! Samo šta nekome naraste malo prije, a nekome malo kasnije!“ Mama je provirila kroz vrata i rekla je: „I nekome naraste malo više, a nekome malo manje!“

Naveče je tata sidijo u hotelji u primaćoj i gledao je dnevnik. Ja sam na tapetiću igrao se sa tenkićima. Mama je iz kužine doviknila: „Jesul možda momci za po jednu bananu?“ Tata je rekao: „Sa tobom ne razgovaramo!“ Ja sam rekao: „Sa tobom ne razgovaramo!“ Mama je rekla: „Dobro, samo sam pitala!“ Onda je onaj Vučić na dnevniku rekao: „Ako Hrvati nabave balističke rakete, bogami ćemo i mi Srbi da ih kupimo!“ Onda je onaj Kotromanović na dnevniku rekao: „Vučiću, ne budi nervozan! Nismo mi krivi šta su nam rakete veće od vaših!“ Onda je spikerica na dnevniku rekla: „Kao šta vidite, drage gledateljke, Hrvati i Srbi se nastavljaju drkat u naoružanju! Šta na to kaže naša vojna analitičarka iz kužine?“ Mama je iz kužine rekla: „Kažen da uvik počne sa šlicom, a završi sa genocidom!“ Tata je u šoku zinijo u ekran: „Šta se ovo događa, jebate led?“ Spikerica je rekla: „Sa tobom ne razgovaramo!“ Mama je rekla: „Sa tobom ne razgovaramo!“