Rodoljub Šabić, tekst za Peščanik.net, 3.10.2020.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
„Preokret! Stari savski most biće tokom 2021. isečen na tri dela i premešten, ali ne u Park Ušće, već na novu lokaciju, na Paliluli“. Vest su preneli manje više svi mediji a izvor je bio glavni gradski urbanista Marko Stojčić.
Dopadala mi se ili ne ova vest (ni najmanje mi se ne dopada ništa od namera vlasti u vezi sa Savskim mostom) nisam mogao a da se ne setim da su iz istih usta na istu temu pre nekoliko meseci mediji preneli sasvim drugačiju vest.
Tada je isti lik, glavni gradski urbanista, obavestio javnost da će Savski most biti preseljen na suvo, u park Ušće, između TC „Ušće“ i Muzeja savremene umetnosti. Na njega bi, tad je rekao, „i dalje mogli da se penju pešaci, sa gornje strane, dok bi ispod njega bili otvoreni lokali“.
Pri tom je naglasio da je to volja građana, rezultat izjašnjavanja građana u anketi koju je vlast sprovela i u kojoj je ova opcija pobedila drugu, alternativnu, da most bude premešten i postavljen između Ade Ciganlije i novobeogradskih blokova.
Ovo je bilo vrlo kontroverzno. S jedne strane potvrdilo je istovetnu informaciju o rezultatu izjašnjavanja građana koju je 10-20 dana ranije medijima dao zamenik gradonačelnika Goran Vesić. S druge, strane (ako isključimo mogućnost da zamenik gradonačelnika ima paranormalne sposobnosti, da je vidovit) potkrepila je i inače snažno prisutne sumnje u to da su gradske vlasti planirale selidbu mosta na Ušće kao pobedničku opciju i obezbedile joj u anketi na svom sajtu nameštenu, lažiranu pobedu. Naime, u vreme kad je zamenik gradonačelnika saopštio pobednika ankete, anketa još nije bila sprovedena.
Ali kako god bilo, ova poslednja vest anulira onu o „volji građana“. Ta potpuna diskrepanca neizbežno podseća na to da smo iz usta ista dva lika čuli još mnoštvo „pouzdanih“ informacija koje su se pokazale kao nepouzdane i kontradiktorne.
„U parku Manjež biće podignut velelepan spomenik Stefanu Nemanji! Monumentalan spomenik, 10 metara visok!“ Pa „monumentalni spomenik Stefanu Nemanji biće podignut na uglu ulica Nemanjine i Miloša Velikog. Uz preko 10 metara visok spomenik, biće i spomen kompleks koji će podsećati građane na srednji vek“. Pa „na Savskom trgu biće spomenik Stefanu Nemanji, veličanstven, vidljiv i sa Slavije! Monumentalan, 15 metara visok!“ Pa „pred ulazom u nekadašnju Glavnu železničku stanicu biće spomenik Stefanu Nemanji! Monumentalan, 28 metara visok!“ Pa „monumentalni spomenik Stefanu Nemanji, na Savskom trgu, biće visok 23 metra i biće postavljen desno od ulaza u Glavnu železničku stanicu koja će biti Muzej Nikole Tesle!“
Bio sam i trajno ostao neprijatno impresioniran i brzinom i načinom na koji su menjani mesto i dimenzije spomenika. Isto važi i za planiranje uloge objekata. Spomenički kompleks srednjeg veka na uglu Nemanjine i Kneza Miloša je nestao da bi se pre neki dan kao ponornica pojavio u zgradi stare železničke stanice. I to, kao da pre nikad nije ni pominjan, kako je to javnosti saopštio Aleksandar Vučić, kao originalna ideja jednog od lidera konstruktivne opozicije. A famozni zamenik gradonačelnika, koji je pre nepunih mesec dana govorio ne samo da će muzej Nikole Tesle biti na Savskom trgu, nego i da će bivša železnička stanica biti „najveći i najreprezentativniji takav muzej na svetu“, sada govori da će predložiti Vladi da taj muzej bude u staroj električnoj centrali na Dorćolu, „na fantastičnom mestu“! Pri tom ne zna ili zaboravlja da je povodom istovetnog predloga još pre nekoliko godina Vlada (predsedavao je tadašnji premijer Aleksandar Vučić) formirala ministarsku radnu grupu na čelu sa potpredsednicom Zoranom Mihajlović, čiji zamenik je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Da li ovakva gomila konfuznih i kontradiktornih informacija i priča, ilustrativna za ukupan odnos naše vlasti prema javnosti, upućuje na zaključak da vlast važne i skupe javne poslove radi bez ikakve koncepcije? I da je u komunikaciji sa javnošću sasvim nedosledna?
Iako na prvi pogled izgleda da je na oba pitanja odgovor neizbežno pozitivan, ipak nije tako. Prvo je tačno, ali drugo nije. Naprotiv, ako je u bilo čemu naša vlast dosledna to je kontinuirano neodgovoran, bahat, potcenjivački, ponižavajući odnos prema javnosti. I to ona nedopustivo često, svakodnevno demonstrira postupcima kojima potvrđuje da je uverena da je njeno pravo da, kad god nađe za shodno i zgodno, javnost zamajava i zaluđuje dezinformacijama, a građane koji su joj poverili vlast i novac bezočno vuče za nos.
