Zoran Kesić i ekipa Njuz.neta, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Većina građana nema dileme oko toga da li zagađenje postoji. Mnogi ne veruju u virus korona, jer istina, nije valjda lako verovati u ono što ne možeš da vidiš golim okom, ali zato zagađenje, e to već svi vidimo, a u poslednje vreme skoro da možemo i da opipamo.
Jedna osoba, međutim, u zagađenje baš i ne veruje. Beograd nikako nije jedan od najzagađenijih gradova na svetu, reče premijerka Ana Brnabić pre nekoliko dana. Nije pojasnila na osnovu čega to tvrdi, ali znate kako, rekla je to u Hit tvitu. Nema se vremena u tih sat i po - dva za priču o nebitnim stvarima. Ne mogu se elaborirati dokazi da li vazduh jeste ili nije zagađen ako se mora stići da se kaže koja o neverovatnim uspesima Srbije, o njenoj najboljosti u Evropi u svakom smislu i, naravno, o onome koji je za to zaslužan. O njemu najviše.
Možda jeste tačno da svi mogući servisi za merenje zagađenosti pokazuju da je Beograd u vrhu zagađenosti ne samo u Evropi, nego i u svetu, ali premijerka verovatno ne stiže od silnog posla da prati te servise. Mislimo na trčanje od Hepijevog do Pinkovog studija i obrnuto. Možda je tačno i da je Agencija za zaštitu životne sredine podigla dozvoljeni nivo PM 2.5 čestica kako bi nam vazduh bio manje zagađen, bar statistički, ali šta sad, pa zar to nismo ranije već probali sa aflatoksinom u mleku? I, šta nam fali? Je l’ umro neko od mleka? Nije. Dakle, proveren recept za rešavanje problema.Tačno je i da se ponekad doslovno gušimo kada izađemo napolje, da se mnogih dana prst pred okom ne vidi od smoga, ali sve je to nebitno. Ako premijerka kaže da nismo najzagađeniji, onda nismo. I nema ona vremena da objašnjava, to je to.
A i sama činjenica da se premijerka time uopšte ne bavi, trebalo bi nešto da znači. Ona o zagađenom vazduhu ni izdaleka ne priča toliko koliko o svemirskim kovid-bolnicama i o tome koliki je Vučić car i to bi trebalo da nam signalizira da nije u pitanju neki veliki i bitan problem. Vazduh šmaazduh, mo’š misliti. Ako baaaaš bude baš frka, smislićemo nešto, naći ćemo nekog dobavljača koji će uvoziti čist vazduh sa Кarpata i Alpa i prodavati ga građanima po krajnje korektnim i pristupačnim cenama. Limenka vazduha jedan evro, predivno, zar ne? Pa bar smo uvek imali preduzetnički duh, majku mu.
Shodno tome, zagađenje u stvari može da bude naša razvojna šansa, ako ga ima, naravno. Jeste da premijerka kaže da nismo baš toliko zagađeni, ali hajde da se za trenutak ponašamo kao da jesmo. Zamislite samo kakva bi to atrakcija bila, da recimo Slovencima ili Švajcarcima ponudimo da dođu da iskuse beogradski smog. Hrvati u klabingu, Bugari gledaju rasvetu, a Slovenci i Švajcarci idu gradom i njuškaju smog. Parice samo kaplju u budžet. Za dve, najviše dve i po godine ima da zaradimo koliko i od PCR testova. Кad već imamo najkvalitetniji zagađeni vazduh u Evropi, šteta je to ne iskoristiti. A nemamo.
