Ivo Visković, profesor FPN i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj
Još dugo nećemo u EU
Decenijama sam se zalagao za prijem najboljih studenata u Ministarstvo spoljnih poslova. Znam koliko je teško regularno ući u MSP i da starletice ulaze na drugi način. One jesu nekorisne, a neke su i štetne po ugled, ali nisu one razlog zašto su naši odnosi sa Nemačkom ili SAD ovakvi ili onakvi
Njih nema u ličnoj karti Ministarstva spoljnih poslova, ima starleta. Nema Jovane V. Ilić, koja je upravo dobila nagradu nemačkog Ministarstva obrazovanja i istraživanja zbog doprinosa održivom razvoju. Jovana je inače vođa istraživačke grupe na „Adolf Merkle“ institutu u Švajcarskoj. Nema Bogdana Raonića, stipendiste francuskog Ministarstva odbrane, koji je, inače, priveden i zlostavljan poslednji put kada je posetio Srbiju i roditelje zbog učestvovanja na protestu.
Možemo da prevrćemo Trampovo, pa Bajdenovo pismo, sadržina je ista. Ako ne vidimo kakva nam se poruka šalje, onda ništa ne vredi. O Angeli Merkel, Džozefu Bajdenu, Emanuelu Makronu i spoljnoj politici Srbije za NIN govori Ivo Visković, profesor FPN-a u penziji i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.
Suprug Merkelove Joakim Sauer, poreklom je Lužički Srbin. Da li je to moglo da pomogne u politici Nemačke prema Srbiji?
To nije imalo odraza na politiku Nemačke prema nama. Imali smo kontakte sa Lužičkim Srbima, ali oni sebe ne vide kao deo srpskog naroda, već kao pripadnike slovenskih naroda u celini. Sebe i Srbe ne vide kao pripadnike istog naroda, nego kao „dalje rođake“.
Imali ste priliku da sretnete kancelarku van oficijelnih susreta?
Nisam, živi relativno povučeno u stanu u centru Berlina i retko se pojavljivala u javnosti. Postoje oblici ponašanja državnika koji ljude iritiraju, ali ona to nije činila.
Nju odlikuje skromnost?
To je deo njenog karaktera. Pripada protestantskom delu hrišćana koji zagovara marljivost, štedljivost, skromnost i to je preko njenog oca, sveštenika, uticalo na njeno formiranje. To nije bila gluma.
Šta je značila Merkelova za svetsku politiku?
Ona nije slepi sledbenik SAD. Radila je i radi u interesu Nemačke, a gledala je da sa Amerikancima ne ulazi u sukobe oko bilo čega što nije bitni interes Nemačke. SAD su imale značajnu ulogu u toku Hladnog rata i u nastanku ujedinjene Nemačke i sa SAD ni kancelarka, ni velika većina nemačke elite ne ulaze u bespotrebne konflikte.
Ali, kod njih postoji shvatanje da je Nemačka Evropu već prevazišla, da ima pravo na mesto bitnog aktera međunarodnih odnosa. Zato je Merkelova pokušavala da Nemačka postane stalna članica Saveta bezbednosti. Uz ogromnu ekonomsku moć na svetskom nivou, Nemačka je nakon ujedinjenja proširila uticaj i na vojnom planu. Otišli su prvi put u vojne misije u druge zemlje, što do tada nije bilo zamislivo, a ekonomski uticaj proširili su širom sveta. Objektivno, Merkelova je deo nemačke elite koji smatra da je vreme da se Nemačka vrati na svetsku scenu jer ima ekonomsku moć za to.
Šta vidite kao najznačajniji uticaj Nemačke na položaj Srbije?
Nemačka je uvek imala značajnu ulogu za Srbiju. Ekonomski smo vezani za Nemačku, ne samo trgovinski. Više od polovine naše industrije je zasnovano na nemačkoj tehnologiji. Imali smo intenzivnu saradnju u raznim oblastima. A prvu saradnju koju je neka nemačka pokrajina ostvarila sa nekom zemljom izvan EU bila je upravo Srbija. Veliki broj srpskih radnika i članova njihovih porodica je u Nemačkoj. U svakom trenutku posle 1970. bilo ih je oko pola miliona. To nas vezuje. Ali Nemačka ima teško objašnjivu politiku po pitanju sudbine Кosova i podržavala je Кosovo otvoreno. Neki, visoko pozicionirani nemački zvaničnici neoficijelno su mi govorili da kosovski političari nisu „ni do kolena“ našim. Negativno su se izražavali o njihovoj politici, vezi sa kriminalom, zločinima i mogućnošću da se Кosovo brzo iz korena promeni i bude prihvaćeno kao kandidat za EU. Ali kada bih pitao: „Pa, dobro, zašto ih onda podržavate“, odgovor bi obično glasio: „To vam ne mogu odgovoriti.“ Nije bilo jasno u čemu je strateški interes Nemačke da podržava Albance na Кosovu, a ne Srbiju kada sa Srbijom ima neuporedivo više ekonomskih i drugih interesa nego sa Кosovom i tamošnjim vlastima. To je, moram priznati, za mene ostalo ne baš potpuno razjašnjeno.
Prognozirali ste 2018. da će se Merkelova povući 2021, ali ste dodali da u okviru CDU postoje mnogi čiji su stavovi mnogo rigidniji od Merkelove? Da li će takav biti i novi kancelar?
Nisam siguran ko će biti kandidat i nije mudro procenjivati. Кada bi gospodin Lašet bio kandidat za kancelara, to ne bi bilo loše za Srbiju. Iz pokrajine je u kojoj je dosta naših gastarbajtera i nije govorio ili radio protiv Srba i Srbije. Ipak, loše je da licitiramo ili podržavamo bilo kog kandidata. Diplomatski, najmudrije je oćutati i čekati da se izbori okončaju i sa novim kancelarom što pre uspostaviti najbolje moguće odnose.
Iz nedeljnika ''NIN'', autorka intervjua Tanja Nikolić Đaković
