Zdravstveni sistem Portugalije bio je na rubu kolapsa. Bolnice u glavnom gradu Lisabonu bile su prenatrpane, a vlast je apelovala na sve koji mogu da se leče kod kuće. Poslednje sedmice januara, skoro 2.000 ljudi je preminulo u novom talasu koronavirusa.
Program vakcinacije u ovoj zemlji skoro da nije ni postojao, pa se vlada okrenula viceadmiralu Enrikeu Guveji e Melu, bivšem komandantu jedne podmorničke jedinice. Osam meseci kasnije, Portugalija je jedan od svetskih lidera u vakcinaciji, sa oko 86 odsto potpuno vakcinisane populacije, od ukupno 10,3 miliona stanovnika. Oko 98 odsto svih koji su mogli da prime vakcine to je i učinilo, naveo je admiral.
“Verujemo da smo stigli do tačke grupne zaštite i skoro potpunog imuniteta krda”, rekao je on. “Stvari izgledaju baš dobro.”
Prvog oktobra, Portugalija je ukinula skoro sva ograničenja. Broj novozaraženih je rapidno pao, na svega oko 650 dnevno, i skoro bez smrtnih slučajeva.
Mnoge zapadne zemlje, bez obzira na dobru snabdevenost vakcinama, nisu uspele da prebace plan vakcinacije, i u većini je više od 20 odsto građana nezaštićeno. Zato mnogi gledaju u Portugaliju za recept.
Kampanja u ovoj zemlji uspela je uprkos tome što je imala istovetne prepreke kao i neke druge države. I u Portugaliji postoje dezinformacije na društvenim mrežama. I Portugalci su bili prilično skeptični kada su se vakcine tek pojavile.
Sa iskustvom vođenja logističkih izazova u vojsci, admiral Guveja e Melo je u februaru postavljen na čelo kriznog štaba za vakcinaciju. U javnim nastupima nosio je svoju vojničku uniformu i slao poruke da svi moraju da se ujedine u snagu koja će se boriti protiv pandemije.
“Prva stvar je bila da ljudima objasnimo da je ovo rat”, priseća se tih prvih dana admiral Guveja e Melo. Kaže da je bilo ključno da građani uvide da on nema veze s politikom i političarima. Sastavio je ekipu elitnih pripadnika armije – matematičara, lekara, eksperata za strategiju. Upitan šta druge države mogu da nauče od Portugalije, on kaže ovo: “Moraju da nađu ljude koji nisu političari.”
Portugalija je imala i sreću što je već imala robustni program vakcinacije, ustanovljen još kada se zemlja borila sa dečjom paralizom. Vojne trupe su korišćene da se poveća poverenje u sistem i da se ljudima pomogne da nađu centre za vakcinaciju. Pa ipak, kada se kampanja okrenula mlađima, pojavili su se prvi znaci otpora. U julu su demonstranti blokirali jedan centar za vakcinaciju u Lisabonu, pa se admiral odmah nacrtao tamo.
“Bilo je tu mnogo ludaka”, kaže on. “Počeli su da viču da sam ubica.”
Ali, pred kamerama, Guveja e Melo je ostao postojan. Prave ubice, rekao je on, upravo su ljudi koji žive kao da je trinaesti vek, bez ikakve svesti o realnosti. “Pokušao sam da komuniciram sa njima na iskren i otvoren način, o svim sumnjama i problemima koje imaju”, naveo je admiral.
Napredak je bio očigledan. “Na početku smo imali oko 40 procenata ljudi koji nisu bili sigurni u to šta da rade”, kaže admiral. Sada svega 2,2 odsto kaže da ne želi vakcinu.
Kada je napustio svoj položaj u štabu, admiral je rekao da je ostavio zemlju na dobrom kursu. Ali podmorničar u njemu bio je oprezan: ne treba se opuštati pre nego što se rat okonča.
Izvor: Nedeljnik.rs
Pišu Mark Santora i Rafael Majnder, The New York Times International Report
