Piše Stojan Drčelić: Nacionalni stadion, kad, ako ne sad



Piše Stojan Drčelić, kolumna za portal Nova.rs

Volim da gledam fudbal, to je nešto što nisu uspeli da mi ogade ni ovi, ni oni prethodni, neće ni budući i teoretski, nemam ništa protiv da Srbija dobije Nacionalni fudbalski stadion. Ono istina, za operaciju kuka čeka se po nekoliko godina, glavni grad nema ni železničke, ni autobuske stanice, nema kanalizacije u pola Beograda i dve trećine Srbije, a sunarodnici u Vojvodini sanjaju pitku vodu...

Ali šta je to naspram imperativa da dobijemo svoju verziju „Vemblija“. Kud u svemu ostalom nismo ni prići Evropi i svetu, neka imamo makar reprezentativni teren za šutiranje okruglog kožnog predmeta. Video sam nacrt i rešenje, nemam primedbe ni na izgled, uostalom pitanje estetike posle spomenika Stefanu Nemanji besmislena je tema. Vučić ga usnio i najavio i ima da se gradi. Vlada Srbije ga tretira kao jedan od državnih prioriteta, a od pre neki dan je usvojen Prostorni plan područja.

Zašto nisu izabrali varijantu da renoviraju postojeće stadione Zvezde i Partizana, nema racionalnog objašnjenja. Sem onog, da svaka zemlja ima nacionalni stadion. I tako, pošto već imamo ono što svaka normalna zemlja ima, na red je stigao i stadion.

Čitava Evropa, da ne kažemo svet, trese se zbog posledica rata u Ukrajini. Rat je nemilosrdno prekinuo oporavak privreda posle pandemije virusa korona, svi se nešto uplašili, stisli, broje pare, štede, izdvajaju samo za najnužnije, ali naš predsednik Vučić – široko. Svaki dan ponavlja da će hleba biti, a, kako vidimo, biće i igara. Nema stručnjaka na svetu koji može sagledati stepen razornog dejstva ukrajinskog rata na ekonomije država, navike građana i kvalitet života. Stručnjak Vučić vizionarskom politikom napravio je svoju predikciju budućnosti i slupaće oko pola milijarde naših evra za sopstveni spomenik na kraju Surčina, za koloseum narodne radosti, koji će uglavnom zvrjati prazan, baš kako otužno prazni uglavnom bivaju i Zvezdin i Partizanov stadion.

Ceo kompleks će se prostirati na 119 hektara, od toga stadion i prateći kompleksi će zauzeti 46,5 hektara. Cenim da u „pratećim kompleksima“ leži zec. Taj će investitorski kolač, naravno u tišini i netransparentno, deliti odabrani Vučićevi pajtosi i porodični poverioci, baš kao što je sve obavljeno i u Beogradu na vodi. Ceo potez od Novog Beograda ka Surčinu biće novi zlatni grad, biće prilika da Vučićeva elita obezbedi i unuke. Kad je sam stadion u pitanju, stručnjaci objašnjavaju da je takav projekat, ako nije vezan za konkretan veliki klub, osuđen na ekonomsku propast.

Ova naša domaća verzija Vespazijana odlučila je da gradi koloseum, ne brine taj koliko će da košta. Platiće podanici. Kad budu blejali u njegov „semafor“ biće kasno.