Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Duel Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa najzad se desio. Mimo kamera, u četiri oka, ali desio se, i to ni manje ni više nego u Predsedništvu.
Nije to baš bio duel kakav smo priželjkivali, istina. Nije bilo direktnog prenosa, nije bilo zblanutog Zoze kao moderatora, nije bilo oštrih replika i mahanja papirima. Dobro, možda i jeste bilo ovih poslednjih stvari, jer bilo bi malo čudno da Vučić i Đilas drže sastanak, a Zoza stoji tu sa strane i ništa ne radi. Dakle, ako je bilo oštrih replika i mahanja papirima, mi za to ne znamo. Predsednik Srbije, koji inače mnogo voli da se obraća naciji, ovog puta se nije oglasio, a ono što smo čuli od lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa nije nam čestito ni zagolicalo maštu.
On je naveo da je sastanak bio težak, da je tražio nove izbore u Beogradu do kraja godine, da ni Vučiću nije bilo lako na sastanku i da je rekao nešto u fazonu „aj videću sa ovim mojima, pa ti javim do kraja nedelje, može? Pozz“. I naravno da predsedniku Vučiću nije bilo lako, jer, ako ste kojim slučajem zaboravili, ovaj sa kojim je morao da se sastane, taj Đilas, to je isti onaj Đilas o kojem su njemu naklonjeni tabloidi i mediji godinama izveštavali kao da je Sotona lično i sada on sa tim i takvim tipusom mora da se sastane radi dobrobiti građana. Šta sve neće da uradi za njih i opet im nije dobar više od 58,54 odsto, a o parlamentarnim procentima i da ne govorimo.
I da je samo to, to bi još nekako i moglo da se podnese. Ali ne! Predsednik Srbije je, poput nekog šonje, morao uoči sastanka da šalje pomirljive poruke, poput: „Moramo da razgovaramo i svi sebe moramo da menjamo i pokazujemo veće poštovanje jedni prema drugima“, ali i da Đilasa oslovi sa, pazite sad ovo - gospodin Đilas.
Usled svega toga, primećeno je poslednjih dana da tabloidi i predsedniku naklonjeni mediji prosto ne znaju kako da se ponašaju. Zauste da kažu „lopov!“, ali ‘oćeš, predsednik rek’o „gospodin Đilas“ i ‘ajde ti sad protivureči glavnom i odgovornom uredniku. Em nije lepo, em možeš i bez posla da ostaneš. Nije im bilo lako da izveštavaju o ovom sastanku, a da ne pomenu reči „lopov“, „bitanga“, „619 miliona“, „brat Gojko“, „izdajnik“, „bahati tajkun“ i mnoge druge koje se uz izveštavanje o Đilasu prosto podrazumevaju. Кoliko su bili indisponirani, možda najbolje govori to što posle sastanka nisu postavili ni jedno jedino pitanje Đilasu.
Sa druge strane, ni Đilasu u ovoj situaciji nije bilo lako. Ne znamo da li je obavestio ostale lidere opozicije o sastanku sa Vučićem, ali po njihovim reakcijama reklo bi se da je vajber-grupu u kojoj komuniciraju ili stavio na tihi režim ili su ga iz iste izbacili. Ili on njih, ko zna. Uglavnom, nije im se dopalo što je bio na predsedničkom kanabetu, negodovali su i pre, a i posle sastanka i, stvarno, možda je mogao makar da im ponudi da idu zajedno sa njim. Teško da bi stali na kanabe svi, ali bože moj, makar i stajali tokom sastanka, stajali bi kao jednaki opozicioni prvaci. Ovako, oni su ljuti na njega, a ni od Vučića nije dobio odgovor. Sve u svemu, jedan vrlo težak sastanak, ali zato makar nepotreban. Ali dobro, javiće Vučić Đilasu odgovor jedan dan do kraja nedelje. Ili će mu se obratiti sa neke od nacionalnih frekvencija. Da ne troši kredit.
