Nadežda Milenković, tekst za Peščanik.net, 30.5.2022.
Ova vlast koja neprekidno pominje istoriju, onu prošlu tako što se sa njom poredi a onu buduću tako što se u njoj vidi, ima veliki problem. Manji sa istorijom koja je već zapisana jer nju besprizorno prepravlja, veći sa istorijom koja tek treba da zabeleži ovo doba. Jer, iako predsednik Srbije stalno najavljuje šta će sve biti smatrano istorijskim podatkom, u istorijskim čitankama nema podataka o bedepeu, poludovršenim obilaznicama i investicijama u strane investitore. Još gore, u njima neće pisati, ma šta sada da odluči, ni da nas je poveo ka Evropskoj uniji jer je Srbija tamo povedena još pre dvadeset godina, kao što ne može pisati ni da nas je u Evropsku uniju uveo jer – pa zato što nas neće uvesti.
Da stvar bude još još gora, zamislite ako se ispostavi da ni ovo nije istorijski trenutak? Zamislite da situacija splasne i u istoriji ostane upisana samo kao kriza koja je, kao ona kubanska svojevremeno, mogla da dovede do nuklearnog rata ali je dovela samo do toga da površinski najveća zemlja na svetu otme još teritorije od susedne države? Da li će predsednik Srbije tražiti za sebe Nobelovu nagradu za mir jer je bio miran dok je rat besneo?
A ako situacija bude još još još gora pa zaista započne svetski rat? Hoće li predsednik Srbije sa ponosom isticati kako smo se svrstali među sile Osovine jer je tu gas bio po povoljnoj ceni?
Na njegovu žalost, postoji i ona naj naj naj najgora – da o njemu u istoriji ne bude ni pomena već da njega i njegovu vlast pamtimo samo mi savremenici.
Ali, ono što bi bilo na našu žalost je – da pamtimo samo opskurne gafove a ne korupciju i kriminal. Da, na primer, onaj vođa poslaničke grupe ostane upamćen samo po vazduplohovima i fizičkom i mentalnom divljenju bešici tadašnjeg premijera Srbije umesto po volšebno nestalom snimku saobraćajne nesreće… Da večiti ministar za svađe u regionu ostane upamćen po paramilitarnim majicama a ne po mutljavinama sa parama bilo da su od tetke iz Kanade, bilo da su za švrćane ili video nadzor po Kosovskoj Mitrovici… Da večiti gradonačelnik umesto gradonačelnika ostane upamćen samo po toj „umesto“ tituli umesto po pljački budžeta… Da sadašnji pomoćnik gradonačelnika Obrenovca ostane poznat kao roštilj majstor, a ne kao ovlašćeni majstor kvariš koji je napravio milionsku štetu radeći kao neovlašćeni v.d. direktor EPS-a, a da onaj koji ga je sad uzeo za svog pomoćnika ne ostane upamćen po nikad izrečenoj kazni za masovno umiranje prirodnom smrću tokom poplave u Obrenovcu…
E, to je istorijsko pitanje za Srbiju – da li će bitange da uđu u čitanke ili u sudske spise.
