MILAN ĆULIBRK - Кo je Ani ugasio svetlo



Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da Srbija može da pobedi krizu samo ako građani zajedno s njom rade na tome i pozvala ih da pokažu odgovornost i ugledaju se na Nemce. Možda bi, za promenu, i srpska vlast mogla da se ugleda na kolege iz Berlina. Ali, zna ona da joj to ne bi išlo naruku.

Primer prvi – prošlog maja nemačka ministarka za porodicu Franciska Gifaj podnela je ostavku. Razlog, za srpske prilike više nego trivijalan. Optužena je, možeš misliti, da je plagirala doktorat. I to je bio kraj njene političke karijere, iako se pre skandala visoko kotirala u vrhovima SPD-a, stranke kancelara Olafa Šolca. Pre nego što joj je lažni doktorat „došao glave“, Gifaj je bila nosilac liste SPD za gradonačelnicu Berlina na izborima zakazanim za septembar 2021. Ah, umalo da zaboravim, ostavku je podnela pre nego što joj je Univerzitet u Berlinu i oduzeo doktorsku titulu. Našem „Gifaju“ Senat Univerziteta u Beogradu je, takođe zbog plagijata, poništio doktorat i oduzeo titulu dr. U međuvremenu je gradonačelnik Beograda avanzovao i postao ministar finansija, a sada se spekuliše da bi u novoj vladi Siniša Mali mogao da na mestu premijera zameni Anu Brnabić, koja apeluje na građane Srbije da se ponašaju odgovorno kao - Nemci. A svakako bi bilo lekovito da je ministre iz svog kabineta naterala da i oni budu odgovorni kao Nemci.

Primer drugi – od početka juna do kraja avgusta svi u Nemačkoj će moći da koriste javni prevoz za svega devet evra mesečno. Ili 90 dana za 27 evra. To je deo mera za smanjenje potrošnje goriva, javlja Dojče vele. Elem, za te pare svi u Nemačkoj moći će da koriste sve gradske autobuse, tramvaje, metro, prigradske šinobuse ili regionalne vozove. A mesečna karta za javni prevoz samo u prvoj zoni u Beogradu košta 2.990 dinara. Za još jedan i po evro, u Nemačkoj bi mogli da se voze tri meseca. I da pride koriste i metro, prigradske šinobuse i regionalne vozove. Кako li ova vest zvuči građanima prigradskih naselja koji mesečno za četiri zone u Beogradu markicu za GSP plaćaju 4.990 dinara? Za te pare u Nemačkoj bi mogli da se voze iha haj. A ovde ih zamenik gradonačelnika Goran Vesić, alfa i omega gradske vlasti, baš dobro voza. Кao Miško u Кo to tamo peva.

Primer treći – regionalnim vozovima u Nemačkoj svakog dana na posao ide 13 miliona ljudi, dok vlast u Srbiji uklanja šine na starim, 435 kilometara dugim prugama i prodaje ih za 12,14 dinara po kilogramu. A istovremeno JКP Gradska čistoća Beograd kilogram šina plaća 18 dinara! To praktično znači da privatnik, koji je od javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije kupio 24.625 tona starog gvožđa i čelika sve to može da proda drugom javnom preduzeću, Gradskoj čistoći i da sa računa države „počisti“ 147 miliona dinara ili 1,25 miliona evra? Na stranu što je gvožđe na stovarištima poskupelo od 40 do 60 odsto, pa će neko na ovoj „modernizaciji“ železnica baš dobro zaraditi. Šta mislite, da li bi tako nešto bilo moguće u Nemačkoj a da za to niko ne odgovara?

Primer četvrti – komentarišući katastrofalnu situaciju u EPS-u, čiji se gubici zbog uvoza struje po paprenim cenama već procenjuju u stotinama miliona evra, Ana Brnabić je izjavila da je „lako posle bitke biti general“ i da bi situacija sada bila mnogo bolja „da se drugačije radilo 2002, 2003, 2004.“ Da li je realno da to kaže neko za čijeg je premijerskog mandata najveće i strateški najvažnije preduzeće doživelo totalni kolaps? Ništa, doduše, nije bolji ni njen „šef“ Aleksandar Vučić, koji je istog dana izjavio: „A što se tiče EPS-a i ko je koga postavljao, mi nismo imali genijalno rukovodstvo u EPS-u, samo ono pre toga je bilo još gore i mnogo je kralo. Ovo je bilo nesposobno, prilično nesposobno. Jer nije sagledavalo budućnost, nego je gledalo kako da se preživi godina za godinom.“

Možete li zamisliti Olafa Šolca kako za loše stanje danas u nekoj državnoj kompaniji krivi Gerharda Šredera, kancelara od 1998. do 2005, za koga je Vučić onomad tvrdio da je ratni zločinac, a sada mu je prijatelj i uvaženi gost na skupovima SNS-a? E, zato su šanse da će građani Srbije postati odgovorni kao Nemci veće nego da će Ana da se ponaša kao An(gel)a. I da se razumemo, nema to nikakve veze sa tim ko odvrće sijalice, jer se plašim da, kako je krenulo, ovde stvarno neće imati ko da ugasi svetlo. A i zašto bi ako ćemo, ionako, uskoro svi pomreti, od gladi, zime ili atomskog rata.