Alarmantni nivo olova u krvi dece
Nemamo svi brod da pobegnemo
Deca su vam ozbiljno ugrožena i taj trend će biti sve gori i gori, upozoravaju stručnjaci. Olovo se taloži u organizmu dece, a uz njega i drugi teški metali i to će ranije ili kasnije dovesti do dugotrajnih promena i posledica. Desetine hiljada mališana su već izložene ozbiljnim poremećajima zbog olova
U pozadini baš velikih tema o Srbiji kao garantu budućnosti i veličanstvenoj političkoj neutralnosti, potpuno ispod radara je prošla najporaznija i najblamantnija sedmica u „novijoj srpskoj istoriji“ u ekološkom smislu. Spoznaju da živimo na deponiji, da smo toga duboko svesni i da glasamo za to, kao i da cenu bez problema plaćamo zdravljem naše dece, dočarale su nam tri različite informacije koje su stigle dan za danom.
Prvo je nemački hemičar Andreas Fat „napustio“ projekat preplivavanja Dunava da bi sa timom naučnika sa Univerziteta u Beču uzeo uzorke i ispitao kvalitet vode, jer se u Beogradu uplašio za sopstveno zdravlje, šokiran činjenicom da otpadne vode ne prolaze nikakav tretman u fabrikama za preradu, već se direktno ulivaju u reke. Ili, da pojednostavimo – shvatio je da ne pliva kroz Beograd na vodi već kroz Beograd na fekalijama i da će dati bolji naučni doprinos ako tu deonicu prođe na brodu. Potom su objavljeni rezultati istraživanja javnog mnjenja Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) koje je pokazalo da je za dve trećine građana ekologija važnija od ekonomije i da smatraju da bi država morala da reši problem velikih zagađivača i obezbedi uslove za aktivno učešće celog društva u procesu zelene tranzicije. A onda smo shvatili da je kasno – renomirani medicinski časopis Lanset je objavio istraživanje koje je pokazalo da je prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna od najvećih u Evropi, i da je situacija gora samo u Moldaviji, BiH i Albaniji.
S obzirom na to da u govoru predsednika održanom na inauguraciji (a govorio je o čemu je stigao) nije bilo ni reči o tom problemu, a ni tokom analize te „fenomenalne politike koju je najavio“, mogli bismo da se oslonimo samo na ono što je prethodno izrečeno. Recimo, da je oslušnuo želje građana i da će „ulaganja u tu oblast u 2022. biti veća od svih prethodnih zajedno“ i da će iznositi 310 miliona evra, što je baš lepo s njegove strane. Ili da ekološki protesti nemaju uporište u realnosti već su samo borba između opozicije, a da RTS prednjači u kampanji protiv države po pitanju ekologije jer žele na vreme da se preorijentišu i „postanu gori od Đilasovih i Šolakovih medija“, što bi valjda trebalo da nas uveri kako ekoloških problema nema već ih samo fabrikuju zla opozicija i zli mediji. A možda je i najupečatljivija ona tvrdnja da ekološke organizacije „dobijaju novac od nekog spolja“ i da iza toga stoji Rokfeler i njegova želja da ga blamira, a ne fekalije u Dunavu i olovo u deci.
Piše: Sandra Petrušić, Foto: Profimedia Alexander Ryumin
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 9.6.2022.
