TEOFIL PANČIĆ - Diverzantska posla



Piše: Teofil Pančić

Temperatura je rasla i rasla, tek je prošlo podne a već je bila dobrano preko trideset. Sedeo sam sučelice klima uređaju, uveren da se neću pomerati odatle satima.

Onda je ugodno brujanje utihnulo, a strujanje hladnog vazduha se zaustavilo, kao da se samo vreme zaustavlja. Koju sekundu kasnije, shvatam da je i laptop ostao oflajn. Svetlo u toaletu – jok; frižider – ne hladi.

Kada ti na trideset pet, šest stepeni nestane struje, pomisliš da si u predvoju pakla. Usta ti se osuše, poželiš čašu vode, ali odvrnuta slavina uz grgljaj nasuvo ispusti dušu. Nema, dakle, ni vode. Sad si već u paklu. Mada nisi pod zemljom nego na visini, zaglavljen u kuli na sedam vetrova. Eh, vetrova: promaja uzaman kovitla vreo vazduh, bez spasa, bez utehe.

Srećom, nije potrajalo dugo. Došla je struja, pokrenuli su se točkići rashladnog mehanizma, zažuborila je ubrzo i voda, život se vratio na uobičajeni unutrašnji rub podnošljivosti.

Bilo je posle nekih objašnjenja šta se dogodilo: nestalo struje u fabrici vode, pa je zbog toga nestalo vode u fabrici struje… Ili tako nekako. Okej, shit happens, idemo dalje.

Sada, međutim, čujemo od gradonačelnika Vučević Miloša da stvar nije tako naivna kako mi naivni građani mislimo, i da ništa u toj stvari nije slučajno. „Prethodnih dana bilo je pokušaja diverzija sistema vodosnabdevanja u Novom Sadu“, glagolji Vučević, što na hakerski sajber način, što onako klasično, pokušajima opaženih ali nelociranih NN lica da „prekinu elektro kablove crpne stanice“. Objekti su napadnuti „s namerom prekida kontinuiteta rada, a ne radi imovinske koristi“, dodadoše iz nadležne komunalne firme, tek da ne bude nesporazuma o čemu se tu, gospodo, radi.

Nepoznat neko, a možda naslutljiv, želi dakle da nas ostavi bez vode usred ove nepogode, a kanda i bez struje usred pustinjske oluje, e ne bi li za to optužio one koji su dužni da nam vodu i struju obezbede, a sve s krajnjom svrhom narušavanja najstabilnijeg među stabilnim porecima ove tužne današnjice.

Uzgred, možda je to onaj isti nepoznat, a naslutljiv neko ko nam je kamenovao „Sokola“? I ko će nam i dalje podmetati klipove pod točkove našeg zahuktalog razvoja.

Radi li se ovde o delovanju spoljnog ili unutrašnjeg neprijatelja, još nam nije saopšteno, valjda zato što je istraga u toku. U ona davna vremena našeg odrastanja, dileme nije ni bilo: i jedan i drugi bili su upleteni u svako naše zaplitanje i posrtanje, jer su uvek radili „u sprezi“.

E sad, iskreno rečeno, ja ne znam i ne mogu pouzdano znati da li to nama neko stvarno radi o glavi i o vodi, jer takvima, ako ih ima, ne držim sveću. Ako takvi postoje, neka ih se privede pravdi jer je u pitanju vrlo ozbiljno krivično delo. Samo, ima tu nešto drugo što mi ne da mira.

Manir je ove vlasti, mnogo puta demonstriran, da fabrikuje skandale i pre svega pretnje i ugroze po opstanak naroda i države, a nadasve njinih najdičnijih predstavnika, gde se naročito ističe i izdvaja sadašnji predsednik države: u prethodnih deset godina osujećeno je ne manje od 126 atentata na njega, što je više od zbira atentata na čelnike svih drugih država sveta zajedno u tom periodu.

I jedino što je, osim imena nesuđene žrtve, sve te atentate povezivalo bilo je trajno odsustvo atentatora iz vidljive i opipljive stvarnosti. Oni su nekako uvek ostajali apstraktni, što nije loše, jer vuče na to da je verovatnoća da postoje oko 80 odsto, a verovatnoća da ne postoje oko 100 odsto.

A što se vode i struje tiče, mislim da bi bio red reći još nešto. Izdurati sat ili dva bez njih svakako se može, pa bilo to zarad „diverzije“, ili onako. Građani Sarajeva bili su bez vode i struje skoro četiri godine, i u izgor leto i u kočan zimu, i još su danonoćno bili u smrtnoj opasnosti od gelera i snajpera. Da li je i tu radila neka diverzija? O da, a znamo i ko su bili glavni i ostali diverzanti. Oni koji vode ovu državu slavili su ih i uzdizali do nebesa, nije to bilo davno, takoreći juče. Šta li je, pitam se, o struji i vodi za Sarajevo mislio tada Vučević Miloš, a dete nije bio? Šta je mislio Vučić to dobro znamo, pošto je Sarajlijama redovno slao tople pozdrave sa brda iznad grada.