ZORAN KESIĆ i ekipa Njuz.neta - I bolje što su svi na odmoru



Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Srbija se prazni! I ne, ne mislimo na odliv mozgova, mislimo na letovanje. Većina ovih što su sada otišli će se bar vratiti, za razliku od onih prvih. Beograd je praznjikav jer su, kako to vole da kažu čuvari pravog beogradskog duha, Beograđani otišli kućama, a Srbija je praznjikava jer su njeni građani otišli tamo gde predsednik Srbije najviše mrzi kad odu. Na odmor.

I dok oni odmaraju i prevrću se na plažama kao jaja na oko po pedeset puta na dan, događaji nažalost nisu prestali da se događaju. Čak naprotiv. Taman što smo preživeli veliku letnju poplavu Beograda u režiji Šapić-Čučković, a za koju je gradonačelnik Šapić okrivio bivšu vlast, koja je ujedno i sadašnja, dakle Gorana Vesića, usledio je niz dešavanja koja su ili teška sama po sebi ili imaju težak povod ili prosto u njima učestvuje Aleksandar Vulin.

Najpre se u Grčkoj srušio avion…dobro, ovo nije baš lako objasniti. Avion je sovjetske proizvodnje. Vozila ga je ukrajinska posada i pripadao je ukrajinskoj kompaniji. U njemu se nalazilo oružje proizvedeno u Srbiji, koje je pripadalo izvesnoj srpskoj kompaniji Valir. Avion je leteo u Bangladeš, koji je bio kupac naoružanja, a avion se srušio u Grčkoj. I krajnje nezgodno, izgleda da nismo obavestili Grke šta je u avionu, što smo kao država bili dužni da uradimo. Svih osam članova posade je, nažalost, nastradalo.

Previše je sumnjivih i nedorečenih momenata u ovoj priči koja je okončana tragično i kao takvu trebalo bi je - utišati. I zato, čime se bolje utišavaju nezgodne priče nego uvek zgodnim i efikasnim - nacionalizmom!

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću Hrvati su zabranili da ode u posetu Jasenovcu. „Zle ustaše“, povikaše uglas državotvorni tabloidi i još državotvorniji analitičari na Pinku. Ipak, ispostavilo se da je predsednik želeo da u Hrvatsku uđe nekako privatno, takoreći inkognito, mimo zvaničnih protokola koji bi morali da se ispoštuju. Valjda kao svaki običan građanin.

On se, uostalom, nama tako i predstavlja godinama. Ima krš od telefona koji ni ne zna da koristi, ne razume se u tehnološke novotarije, jede ‘leba i salame na Instagramu, a ponekad voli i da pobegne ovima svojima iz obezbeđenja i starom škodom se vozika po gradu. Omakne mu se, doduše, ponekad da voli skupocena vina, jer šta će ti luksuzni vinski podrum ako ne možeš da se pohvališ, ali generalno živi skromno kao i svi mi, pa je tako hteo da ide i u Hrvatsku. Prosto nije hteo da se oko toga diže neka velika pompa i da se o tome priča. Ali nekako ispade pompa i priča se o tome. Što je vrlo zgodno jer se ne priča o onom avionu i oružju sa početka teksta.

A ne priča se previše ni o ministru policije Aleksandru Vulinu, koji je još jednom obukao svoju lažnu policijsku uniformu, ušao u lažni „komandos“ mod i sa pravom žandarmerijom otišao da maltretira takođe prave migrante, a sve ne bi li nas ubedio kako policija ima kontrolu kad krijumčarskim grupama koje vršljaju po severu zemlje. „Neće se ovde okupljati kojekakav ološ iz Azije i neće Srbija biti parking za migrante“, uzviknu teatralno Vulin, kako jedino i ume. Jedini je problem što je to uzviknuo ne pred pomenutim krijumčarima, naoružanim i opasnim, već pred šačicom pogubljenih migranata koje su pokupili negde po šumi i naterali ih da kleče i drže glave na potiljcima, dok lažni komandos sa pravim policajcima patrolira oko njih. A možda je i bolje što se o ovome ne priča. Previše je blamantno čak i za jednog Vulina kojem je militarizam udario u glavu. Nadajmo se da će platiti blam makar politički, kad već znamo da zakonski sigurno neće.