Ljubodrag Stojadinović, iz teksta za Peščanik.net, 21.10.2022.
Ovde je organizovani kriminal produktivna delatnost, lagodna mogućnost uposlenja nebrojene parazitske armije koja se broji u odbrambene snage vladajuće sekte. To je slabo sakrivena tajna, svi poslovi u sivoj zoni, na samoj granici zlodela a i u zlodelima pripadaju njima. Navijačke grupacije odavno nemaju nikakve veze sa fudbalom. Vođe navijača su mali kumovi, slobodni dileri opijata, splavari, reketaši, uterivači dugova, nasilnici podređeni centrali kao jezgro pretorijanskih trupa režimske vrhuške.
Takvu vezu nije moguće sakriti, pa se ona nije ni krila. Posle ubistva Saleta Mutavog, njegova navijačka vojska naložila je igračima Partizana da na nekoliko utakmica nose dresove sa njegovim likom na grudima. U upravi Partizana nije bilo otpora, uprava je i oslikala ikonu.
Tada se iz drugog plana pojavljuje Belivuk sa svojom surovom ekipom. Javno je tukao članove uprave Partizana koji su od njega bežali kao zečevi, ali i njihove telohranitelje. Velja Nevolja je postao realni izvor straha, osumnjičen za neka ubistva, pa oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Lično se dokazao vrhu vlasti, postao je ključni čovek koji je sa svojim gorilama bio dodatna zaštita vladara od nepostojećih opasnosti. Svakako je bio zadužen za mnoge prljave, pa i najprljavije poslove. Čovek od poverenja samog vrha, možda čak i sa statusom ličnog prijatelja poglavice. Mogao je da radi šta god poželi, i on je to radio.
Šta je sve uradio, još nije poznato. Legenda kaže da je pao u nemilost kad je ošamario „malog“ koji voli da bude viđen u opasnom društvu, a to je njegovog tatu dovelo do vrhunske konsternacije. I tu, kaže ista legenda, počinje sumrak Veljka Belivuka i usiljena kontrola njegove mesarske radnje i drugih razrađenih poslova.
Belivuk na sudu tvrdi da je bio u stalnom kontaktu sa Vulinom i sa Glišićem. Da se viđao i sa Vučićem, kad god je trebalo. Rušio je u Savamali. Radio je sve što mu kažu, a iznad toga je sledila njegova kreativna nadgradnja unosnih poduhvata. Sve ostalo izvan važnih državnih stvari radio je za sebe. A onda je neko primetio da ljudi nestaju i da ih mesecima nema.
Jedne večeri, umesto crtanih filmova, na državnoj televiziji su prikazani ostaci samlevenih ljudskih tela. Pre takve televizijske premijere, vladar je rekao otprilike: sklonite decu, starce i nervno labilne od televizora. Slede užasni prizori, videćete ono što nikada pre niste videli.
Belivuk kaže da njegovi ljudi nisu nikoga samleli. Oni koji su nestali svakako se kriju negde. Možda se jednoga dana i vrate. Sve ono što je pokazao njegov predsednik na javnom servisu, samo je fotošop i digitalna iluzija.
Tabloidi koje uređuje kabinet vladara prebacili su Belivuka u opoziciju, tvrdeći da on radi za njih, a protiv Vučića, koji je prvi objavio priču o ćevapima sa ljudetinom.
Dobro, možda Belivuku ne treba verovati baš ništa. Ali, valja proveriti. Šta o njegovom razvojnom putu znaju Vulin, Glišić i Vučić. Da li je i koliko bio njihov? Da li je sa Đukom nosio bakljadu po krovovima i dodatno plašio građane već uplašene od kovida, kućnog zatvora, dugih cevi i vanrednog stanja? Da li su mu verovali, i ako jesu zbog čega?
Srđan Milivojević traži da Vučić odmah podnese ostavku, jer ga je poslovni partner optužio za nepočinstva koja su u nepodnošljivom neskladu sa funkcijom koju A.V. obavlja. Mnogi misle da su ta svedočenja, iako sporna zbog pozicije Belivuka, uznemirujuća i teško podnošljiva.
Vučić je sinoć javno svedočio o svojim opasnim vezama: Ko, šta? Belivuk i njegova grupa?! Nikad čuo.
