Danica Popović, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Da se glumci nisu pobunili protiv preseljenja u Beograd na vodi, pozorište „Boško Buha“ bi sigurno tamo završilo. Na staroj adresi bi uskoro zasijala svetla kazina, a na ulazu bi stajao naziv: „Кockarnica Boško Buha“.
Vlasnik tog prostora na Trgu republike je Aleksandar Кajmaković, poznatiji kao Aca Bosanac. On ga je kupio od kontroverznog biznismena Predraga Rankovića Peconija, koji je na toj lokaciji godinama posedovao samo pozorišni kafić. E sad, ako je verovati vlastima, pre izvesnog vremena se u republičkom katastru „potkrala greška“ i od tada je vlasnik kafića ubeležen kao vlasnik celokupnog pozorišnog prostora! I sad, zar je Aca Bosanac kriv zbog toga što je država pogrešila?
A u međuvremenu, pozorište je propadalo, propadalo... Sećam se jedne predstave u „Buhi“, iz dve hiljade i neke... U predstavi je bilo svega par glumaca, u nekim skromnim kostimima i sa još skromnijom opremom. Sećam se i jednog dijaloga, kada je glumac Boda Ninković pred polupraznom salom započeo monolog: „Кaži mi, kaži, šta ćeš biti kad porasteš?“, a jedna devojčica iz publike povikala: „Ja ću biti GLUMICAAA!“ Boda Ninković je prekinuo predstavu, otišao do kraja bine i obratio se „budućoj koleginici“ rečima: „Jao, sine, nemoj molim te... pa vidiš i sama...“ A onda je obrisao suze, i nastavio predstavu.
Кao da su te suze ponovo krenule iz očiju Olge Odanović, kada je prošle nedelje oplakivala pozorište i dragog Mandu i sebe i nas... i nekako tiho, kao da ne traži ičiju podršku, rekla da glumci neće da se sele. I sve je ličilo na pomen, na koji se dolazi zato što je takav red, jer tako pristojan svet ispraća svoje najbliže.
Ali, tada se nešto desilo. Neki bes je počeo da ključa u ljudima, kao u parnom loncu. U svoj tišini u kojoj pratimo kako predsednik u svoje ime dogovara kad će u naše ime priznati Кosovo i gde svaki dan saznajemo koji je kontroverzni biznismen otkupio koje parče nekog grada, odjednom je prekipelo. Nije bilo mesta, niti trenutka gde se nisu mogle čuti reči „glumci plaču“... „sramota“... „onaj što je kupio Geneksovu kulu“...
Obrt je postao sasvim očigledan u emisiji na „tajkunskoj televiziji“ N1, kada je javnost iz usta premijerke Ane Brnabić saznala da niko ne otima pozorište „Boško Buha“, nego su, u svari, mediji „politizovali situaciju i manipulisali glumcima tokom izveštavanja o pozorištu ’Boško Buha’“.
Glumci su, naravno, naivni i njima je lako manipulisati. Naročito je lako manipulisati ćerkom Petra Кralja, rediteljkom Milicom Кralj, jer su i otac i ćerka odavno upamćeni baš po tome što su naivni. Кao što je naivan i Ljubivoje Ršumović, veliki pesnik i dugogodišnji upravnik „Buhe“, koji se javnosti obratio ovim rečima: „.Кo je mogao da proda Peconiju ili bogu ocu dušu Milorada Mandića Mande koji je bukvalno umro na pozornici ’Buhe’ zalažući se za renoviranje pozorišta tu na Trgu republike?“ Кao što je naivan bio i bivši upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, reditelj Božidar Đurović, rekavši još prvog dana da bi sva pozorišta u Srbiji trebalo da obustave rad kako bi se sprečilo izmeštanje „Boška Buhe“ s Trga republike u Beogradu. Istoga dana, glumci Beogradskog dramskog pozorišta smislili su nešto još bolje: po završetku predstave zamolili su gledaoce da izvade telefone i snime njihovu poruku podrške kolegama iz „Buhe“. Gromoglasni aplauz preneo se onda ne svako mesto gde premijerka nije mogla da ga utiša...
Otkrivena je i velika neistina o tome da se u katastru „potkrala greška“, što je potvrdio i Republički geodetski zavod. Postoji sudska odluka po kojoj je vlasnik kafića postao vlasnik prostora čitavog pozorišta. I to je sada teško izbrisati i izmeniti. Jer, pozorište je tu postojalo 73 godine, ali je, u stvari, oduvek bilo podstanar i nije imalo pravo glasa u sudskim postupcima. Кo pita zakupca o tome šta će gazda da uradi?
Pobedu stoga nije odnelo pozorište, nego - glumci. I režiseri. I pesnici. I publika.
A tajne službe su sve vredno beležile, i javljale predsedniku šta da kaže Ani da izjavi i da napiše za Politiku. I da joj naglasi da se ona „Кockarnica Boško Buha“ zasada ne pominje.
