Otvorena pisma



Željko Mitrović, kolumna za portal Istinomer

Ko bi rekao da će obnoviteljka epistolarne književnosti u ovom umnogome unesrećenom i unesrećujećem veku biti prvosveštenica sekte zvane REM? Sekta je posavetovala Željka Mitrovića da ubuduće nedvosmisleno stavi do znanja publici ako je reč o izmišljotinama veštačke inteligencije, a koje se tiču određenih ljudi; posavetovani je odgovorio umereno podsmešljivim pismom i poslao rukovodilji REM-a Zekić Oliveri pesmu “Fly me to the Moon”, što je potaklo adresatkinju da mu još šaljivije odgovori, a čitava prepiska govori koliko su zadovoljni i koliko su prostosrdačni pripadnici olimpijskog plemena, koliko uživaju u bezazlenosti i ispraznosti igre, pošto su o nenapadanju blagovremeno sklopili mračni pakt.

Retrovizor mora biti zvučni zapis, pa ću se, iako nisam ni recitator, ni glumac, ni rapsod, ni reper, odvažiti da ovaj izliv prijateljstva i razmetljivosti glede domaće lektire pročitam, u nadi da ga moja dikcija, šprahfeleri, urođeni i novostečeni, neće previše oštetiti ili osiromašiti. 

„Poštovani gospodine Mitroviću,

Upotreba savremenih tehnologija mora biti kontrolisana i svrsishodna, što Vi sa svojim centrom za razvoj digitalnih virtuelnih video tehnologija (DVVC) vrlo dobro znate. Isto kao i što znate, da bez obzira što izigravate Boga, pravila i procedure moraju da budu iste, pa i za Vas, koji se ovih dana potpisujete kao satiričar, ludi Zeks! Iz Vašeg saopštenja shvatili smo nekoliko stvari i ozbiljno se zabrinuli: Prvo, da će uskoro da se pojave Stevan Sremac i Branislav Nušić, i da će da gostuju na Hit tvitu.

Drugo, da posedujete tehnologiju koja vraća iz mrtvih, ali, nema brige, ima nade i za nas obične smrtnike, pošto će ostatak čovečanstva tom tehnologijom ovladati za nekih tri do šest meseci.

Treće, da ste željni putovanja na mesec, gde ćete sa Sremcem, Nušićem i ostalim slobodnim duhovima da se borite protiv inkvizicije i srednjeg veka.

Sve zajedno, u prve dve stavke ne možemo da Vam pomognemo, a kada je reč o trećoj, preporučujemo da nikako ne idete ruskom Lunom, bolje da probajte dronom.

I jedino je važno da shvatite, ovde, ili na mesecu, da REM mora da postavlja neke granice, pogotovo onim idejama koje nas, sve zajedno, izbacuju iz svake orbite.

I to ćemo nastaviti da radimo, gde god bili i Vi, i Nušić i Sremac i svi ostali slobodni duhovi.

I slobodno uživajte. Što bi rekao Sremac: “I mesečina može biti pogled na svet”

Otvoreno pismo zar nije krasan dokaz da živimo u otvorenom društvu, hoću reću u društvu gde se visoka državna službenica, jedna od zapravo najmoćnijih pojedinica u našem feudalnom ustrojstvu, šaljivo, po uzoru možda i na najvećeg živog šaljivdžiju u našem govornom području, obraća najvećem medijskom silniku, a koji je na službi našem vladaocu i vlasniku! Piše mu tonom koji otkriva zajedničko sladostrašće onih koji su na vrhu, i razotkriva koliko ne mari autorka ni za javnost, ni za ćudoređe, niti za zakon, čija bi ona ponizna i savesna sluškinja imala biti, utoliko više što je rukovodeći kultom zvanim REM, na čiji se vrh drsko uspentrala, zaradila novca ni sama ne zna koliko. 

Da je sreće, pristojnosti i zakona, vlasnika Pinka bi REM izvestio kako mu se zbog zloupotrebe veštačke inteligencije u lične i nedostojne, a nadasve nezakonite svrhe, oduzima pravo da se njegova televizija vidi po celoj Srbiji! Ili je REM mogao da mu makar zvanično i javno pripreti: “Građanine Mitroviću Željko, napravite li još jednu ovakvu šalu, koja Vama srce veseli, ali koja je jadna i protivzakonita – ostaćete bez takozvane nacionalne pokrivenosti, pa gledajte kako ćete platiti svim maorima, parketarima, dekoraterima, tišljerima i ostalima koji će dovršavati Vaš cenj. zamak na Dedinju!” Ne bih REMU zamerio ni da je g. Mitroviću bez prethodog upozorenja jednostavno oduzeo nacionalnu frekvenciju: “Na ovu odluku REM-a nemate pravo žalbe, a na snagu stupa samim činom objavljivanja na televiziji Happy, koja bi trebalo da vam je uzor po istinskoj kreativnosti i otmenosti.”

Nadam se da će Oliveirino delo nadahnuti i druge rukovodilje i druge državne ustanove da se late pera, i da daju oduška svak svom spisateljskom daru (ovoliko se radosti i raskošnih rečenica nakupilo u vlasnici REM-a, jer se odrekla novinarstva radi blagonadziranja svega što u skromne domove podanika kulja i šiklja sa televizijskih ekrana), pa ćemo možda uskoro čitati i neka nova otvorena pisma.