Jelena Zorić: Jovanjica je prelomna tačka koju brani državni vrh



Intervju Jelene Zorić za portal Zoomer.rs

Ako pitate trbuhozborce ove vlasti, poput poslanika vladajuće stranke u tehničkoj vladi Vladimira Đukanovića – ona je kvazi novinarka i trebala bi da sedi na optuženičkoj klupi. Ako pitate okrivljenu bivšu državnu sekretarku Dijanu Hrkalović – ona sarađuje sa kriminalcima i zataškuje prepiske. Ako, ipak, pitate njene kolege i koleginice, rećiće vam da se radi o velikom profesionalcu istraživačkog novinarstva, ženi koja svojim radom pokazuje da novinarstvo u Srbiji nije ružičaste boje.

Kada ste odlučili da ćete se u životu baviti novinarstvom? Ako posmatrate sa današnje
tačke gledišta, da li se kajete što ste izabrali put novinarstva?

Novinarstvo je moj životni san. I živim ga od svoje devete godine kada sam i prvi put ušla u
redakciju i počela da vodim dečiju emisiju na radio stanici u Vršcu. Novinarstvo, za mene, nikada nije bilo profesija već je poziv.

To je moj način da pokažem ljubav ljudima koju imam za njih. Svi zaslužuju da znaju istinu kakva god da je. Ljudi zaslužuju da se njihova priča podeli s drugim ljudima i da znaju da nisu sami.

2022. godine verbalno ste napadnuti od strane Dijana Hrkalović u emisiji „Ćirilica“? Gospođica/gospođa Hrkalović Vas je optužila da se bavite selektivnim istraživačkim novinarstvom, i da prikrivate prepisku između Saše Drecuna i „nekog kriminalca“. Kako komentarišete ovu izjavu Dijane Hrkalović (iz ove perspektive)? Da li je slučaj prijavljen i kakav je epilog?

Dijana Hrkalović se, za sve izrečeno, zvanično izvinila meni i mojoj porodici u policijskoj stanici Voždovac i to izvinjenje je prosleđeno nadležnom Tužilaštvu i meni. Uz izvinjenje je rekla i da je informacije koje je iznela saznala od „nekoga“, te ih prezentovala kao gotovu istinu. To sve govori više o njoj, nego o ljudima koje javno optužuje po sistemu „priča se“. Deluje da je reč o ženi s brojnim problemima, kojoj nad glavom visi robija, teško da je ona relevantan sagovornik za šta god.

Kada sam je prijavila za pretnje, tužioci su me pitali da li bih se osećala sigurnije kada bi je vratili u pritvor, s obzirom na to da je tada prekršila zakon na osnovu kog je puštena iz pritvora kao optužena za zloupotrebu službenog položaja od strane Tužilaštva za organizovani kriminal.

Novinar nikada ne sme da se sveti i to sam rekla i tužiocima da je cilj moje prijave da zaštitim
svoju porodicu, a ne da jednu ženu šaljem iza rešetaka.

Hrkalović je u toj emisiji, rekla: „Čula sam kako brat Jelene Zorić priča da je imala probleme sa
redakcijom u kojoj je prethodno radila, zbog toga što je prikrila prepisku između Drecuna (tužilac u dva predmeta za slučaj Jovanjica) i nekog kriminalca, najverovatnije Koraća, koja je stigla na mejl te redakcije“. To sam shvatila kao način bivše sekretarke MUP-a da mi pošalje pretnju i zastraši me, spominjući mog brata, iako za to ne postoji nijedan povod, već se radi o laži. Inače, o toj pepisci, za koju Hrkalović tvrdi da sam je prikrivala, uradila sam i televizijski prilog emitovanom na televiziji N1. Bivša državna sekretarka policije, okrivljena u jednom sudskom postupku, u istoj emisiji, etiketirala je i moj moral, kada je insinuirala i da sam, kako je rekla „u veoma bliskom odnosu“ sa tužiocem koji vodi Jovanjicu.

I eto, sve što je rekla, zvanično je porekla. Nažalost, ona i dalje često govori pred milionskom
publikom na televizijama s nacionalnim frekfencijama. Ipak, to može da se definiše kao jedna od pojava ove vlasti. A vlast je prolazna, pa i svi njeni proizvodi.

Takođe u 2022. godini na društvenoj mreži Twitter (sada već X) narodni poslanik Vladimir Đukanović označio Vas je kao „lažnu“ i „takozvanu“ novinarku, i poručio da bi na optuženičkoj klupi za slučaj „Jovanjica“ trebalo Vi da sedite. Da li je ovaj slučaj prijavljen, i kako generalno komentarišete targetiranje novinara N1 od strane narodnih poslanika vladajuće stranke?

Tu pojavu s ljudskim likom nikada nisam prijavila. Nije on samo narodni poslanik, on je i nekakav advokat. Za sve njegove klijente, bez obzira za šta su optuženi, imam više razumevanja nego za njega. A njega nikada nisam tužila zato što bi mi bio ogroman gubitak vremena da se sa tom uobličenom masom susrećem igde, pa čak i u sudnici. Prosto, imate takve likove koji su pojava jednog vremena, odnosno vlasti. Sva njegova nazovi moć potiče od vlasti i partije, a kad se promeni vlast takve pojave se raspršuju poput mehura od sapunice. Čudno mi je kad čujem da se neke moje kolege čak i raspravljaju s njim na društvenim mrežama. To je gubljenje vremena na pojave kojih se, koliko god bile neprijatne, posle promene vlasti, koja je neminovnost, niko neće sećati.

Slučaj „Jovanjica“ – napadnuti ste od strane advokata Predraga Koluvije, za šta je tužilaštvo dalo oslobađajuću presudu. Zbog Vašeg bavljenja ovim slučajem, desile su se brojne pretnje na Vaš račun. Zašto ste odlučili da se bavite slučajem „Jovanjica“? Da li se iz ove perspektive nakon svega kroz šta ste prošli zbog tog slučaja, kajete?

Slučaj „Jovanjica“ je najveći narko, korupcionaški i pravosudni skandal u savremenoj istoriji Srbije. Za novinare je „Jovanjica“ nezaobilazna tema, zato što kroz taj slučaj vidite korumpiran bezbednosni sistem države i to dve tajne službe – vojnu i civilnu, kao i policiju, očigledni su nelogični potezi tužilaštva i sudija. A ono što će ovu priču učiniti istorijskom to je progon inspektora za borbu protiv droga koji su, nedaleko od Beograda, otkrili, prema optužnici, najveću fabriku skanka u Evropi. Protiv hrabrih inspektora Slobodana Milenkovića, Dušana Mitića, Mileta Isakova i drugih montiraju se sudski procesi, smenjuju se, traže se načini da se oni uhapse ili likvidiraju, progone ih tabloidi, ali i dobar deo državnog vrha. Istovremeno, prvooptuženog za organizovani kriminal Predraga Koluviju, vlasnika Jovanjice, brani isti taj državni vrh. „Jovanjica“ je prelomna tačka, ona je postala simbol jednog vremena i vlasti. U budućnosti će se o čitavom tom skandalu snimati filmovi, serije i pisati romani, biće to prizma kroz koju će se predstaviti Srbija u prvim decenijama 21. veka.

Da li se osećate bezbedno trenutno u Srbiji? Šta Vam daje snagu da istrajete?

Moji sagovornici i izvori su moja snaga i moj pokretač. Zbog njihove hrabrosti nemam prava da odustanem. Novinar ne može da razmišlja o sopstvenoj bezbednosti, ako zna da su u tom
momentu ugroženi životi hrabrih policajaca i tužilaca, a da im je nekolicina nepristrasnih medija jedino mesto gde njihov glas može da se čuje. Javnost je jedini čuvar života ljudi koji se bore za ovu državu tako što su se oduprli partijskom uticaju zarad zakona i pravde, zarad svih nas. Imamo snažne policajke i policajce, tužiteljke i tužioce, uzbunjivače njima smo dužni da istrajemo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio Vam je orden za izuzetne zasluge na Dan državnosti Republike Srbije 2021. godine. Imajući u vidu predsednikovo ponašanje i etiketiranje slobodnih novinara, da li ovu nagradu smatrate ironičnom? Šta za Vas predstavlja ova nagrada?

Za mene je to priznanje od strane institucije – države Srbije. Isto priznanje, sretenjski orden, dobio je i moj pradeda, samo sto godina ranije, kada je Srbija bila kraljevina. Kao novinar ceo život pozivam na poštovanje i rad institucija, e sad kako se predstavnici institucija ponašaju prema novinarima, to je takođe često predmet mojih kritičkih tekstova. Naposletku, svako od nas može da odgovara samo za sopstvene postupke i primere koje daje. Moje je da poštujem institucije i da kao i svaki odgovorni građanin radim na njihovom očuvanju. Oni koji zloupotrebljavaju rad institucija za to će pre ili kasnije snositi posledice.

Kada je u pitanju najskoriji događaj kada ste se našli na spisku podrške čak dve izborne liste; kako komentarišete odluku GIK-a? Da li kao novinarka vidite potrebu da podržite neku izbornu listu, da li to smatrate pravilnim po Kodeksu novinara?

Otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo je s novinarskom profesijom
piše u Kodeksu novinara Srbije. U Kodeksu se navodi i da „učešće u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji (političke stranke/kompanije, i slično), ne može da se obavlja istovremeno s novinarskim/uredničkim poslom“.

Zato sam i rekla da izjavu podrške ne bih dala ni svom ocu kada bi se kandidovao.

Zanimljivo je da je GIK za listu „Srbija na Zapadu“ prokomentarisao da je za njih moj potpis validan pošto je overen od strane opštinskih overitelja, a onda je Viši sud, na osnovu iste dokumentacije, naprasno, konstatovao da je reč o drugoj Jeleni Zorić. Do danas mi nije odobren uvid u dokumentaciji i ni u jednu od lista koje su mi falsifikovale potpis ni za „Srbija na Zapadu“, ni za „Ćale ovo je za tebe“. Inače, kad je reč o mom falsifikovanom potpisu na listi „Ćale ovo je za tebe“ od Višeg suda nisam dobila pravdu, već besplatni pravni savet da unajmim advokate i da se borim sama protiv tog krivičnog dela.

Kako komentarišete trenutno političko stanje u Srbiji? Koga vidite kao glavnog krivca? Da li se osećate zadovoljno?

Nisam politički analitičar. Kao novinar teško da ikada mogu biti zadovoljna. Mogu samo da
konstatujem očigledno: Svaka vlast je sklona padu i najgora i najbolja.Jedino što je izvesno kad neko postane vladar jeste da će s vlasti i pasti. E sada, kvalitet nečije vladavine uzročno posledično je povezan s načinom pada i s tim kako će biti upamćen u kolektivnoj svesti i istoriji.

Ako se od „nekoga“ strepi u današnjici, istorija pokazuje, taj „neko“ će strepeti u sutrašnjici.

Koga smatrate odgovornim za medijski mrak u Srbiji? Vlast, kolege_nice novinare_ke, ili nekog trećeg?

Vlast je uvek najodgovornija baš zato što je vlast. Nema tu izgovora, vlast je ta koja bi trebalo da bude najveća podrška institucijama. Kad pogledate institucije i medije u jednoj zemlji nema
boljeg pokazatelja od tog kakva je vlast i ima li tu demokratije. U Srbiji vlada popriličan medijski mrak, a institucije su urušene. A zašto to traje toliko dugo, e za to smo odgovorni svi i novinari i građani. Mnogi se i dalje nazivaju novinarima, a besramno serviraju propagandu, ne rade to ni iz kakve ideologije već iz lične koristi. A građani na svakim izborima imaju šansu da samo izlaskom na glasanje odluče o svojoj i budućnosti svoje dece.

Za kraj, kakvu poruku biste poslali svojim kolegama_inicama novinarima i novinarkama?

Biti samo novinar je izuzetno moćno. Mnoge moje kolege su zaboravile da svi politički moćnici čijim se licem zaslepe, zapravo imaju i leđa u koja ćemo baš mi novinari gledati. Ne prodajte večnu sedmu silu zarad prolazne propagande.

Izvor: Zoomer.rs