Teofil Pančić, kolumna ''Kulturni gnevnik'' za portal nedeljnika ''Vreme'', 23.5.2024.
Sve što je zaista važno prevazilazi značaj kulture, zanimacije za samozvanu elitu. Zato se nevažne stvari objavljuju – ako baš mora – u rubrici kulture, a važne idu pravo na naslovnu stranu.
Evo, recimo, šta je vest dana za nekada najugledniji dnevnik na Balkanu, dostojna počasnog mesta na naslovnoj strani:
„Oliver Stoun: Srbija vodi mudru politiku“.
Ništa se celog prethodnog dana u čitavom svetu i u vidljivom kosmosu nije dogodilo što bi bilo značajnije od privatne impresije jednog filmadžije u duhovnoj penziji, izrečene u mikrofon filmskoj kritičarki, da „Srbija“, dakle, „vodi mudru politiku“.
A možda je Stoun hteo da kaže nešto drugo, ali se izgubio u prevodu? Recimo ovo: „Srbija vodi mudru ‘Politiku’“.
Toliko mudru da je vreme običnog laganja ostavila daleko iza sebe. Sada kreira paralelnu stvarnost i uživa u njoj. Jedan psihodelični svet za sebe, ili „Trumanov šou“ za trajno obeskompašene.
Ko je kriv nama sve ređima koji se sećamo da je Srbija, kad god bi imala ovako mudru politiku i još mudriju „Politiku“, jedva preživela toliki višak mudrosti na malom prostoru.
