Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu i profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta Ivanka Popović o tenzijama u akademskoj zajednici i celom društvu kaže da je potpuno jasno ko može da zaustavi sve ovo. "Znači, vladajuća stranka i vlast su oni koji mogu da preokrenu ovo i to je nešto možda o čemu treba više da razgovaramo, o tome koliko je država spremna da stabilizuje situaciju u kojoj smo se svi mi našli. Jer to neko šminkanje, privid da se dešava nastava, to je nešto što vlastima odgovara, to suštinski ne odgovara akademskoj zajednici. Mi pokušavamo da ipak prenesemo znanje studentima na jedan kvalitetan način", poručuje ona.
Dodaje da bi kriza mogla da se reši kada bi postojala dobra volja države da se razgovara, ali "stvar je u tome što razgovora nema, država postavlja svoje uslove koji bi obezbedili samo da oni pred svojim sledbenicima mogu reći da su rešili problem, a ne bi došlo do suštinskog rešenja".
Komentarišući inicijativu Beogradskog univerziteta za spas univerziteta, ona ocenjuje da je dobro što postoji.
"Ne moraju svi da se sa njom slože, ali ona predstavlja polazište za neke razgovore. Ono što se meni u tom dokumentu dopalo je da treba insistirati na povezivanju i komunikaciji svih relevantnih društvenih aktera, to je put da jedino razgovorom može iz ovoga da se izađe. Jedan zajednički stav, ne moramo se u svemu složiti, ali neki minimalni zajednički stav koji se može zastupati pred državom i sa druge strane država koja je ipak u jednoj velikoj društvenoj krizi. To se može, mislim, izbegavati i na nacionalnim frekvencijama o tome ne govoriti, ali mislim Srbija je u jednoj dubokoj, dubokoj krizi i jedan od načina kako bi se moglo iz toga izaći je da se reši pitanje sa univerzitetima, ali se vraćamo na ono da li to zapravo država želi ili joj odgovara da bude ovaj haos gde se onda stalno govori kako su svi ugroženi, kako država čini sve da odbrani nas od nekog nepoznatog neprijatelja", navodi Ivanka Popović.
Kaže i da se "vodi jedna vrlo intenzivna bitka u nekom polumraku, gde ima jako mnogo tih klipova koji se ubacuju, raznih sumnji, onda nepoverenje koje dodatno komplikuje mogućnost da se razgovara".
Ocenjuje i da se urušavanje visokog obrazovanja u Srbiji dešava godinama.
"Sada ulazimo možda u neku završnicu tog obračuna, jer vlasti ne odgovara da postoje u Srbiji obrazovani ljudi koji su sposobni za kritičko mišljenje. Znači, svakako, studenti i osoblje na univerzitetima moraju biti zajedno, to je jasno, i da ne pristaju na polovično rešenje. Znači, ovde vrlo želim da naglasim razliku: jedno je polovično rešenje koje daje privid normalnosti, a drugo je konstruktivni kompromis koji može da dovede do smanjivanja tenzija", ukazuje.
Istakla je i da moramo da nastavimo da iskazujemo svoje neslaganje na sve moguće načine, "jer jedino kada se to vidi, kada se javnost komeša, onda se oseća da postoji otpor".
"Ako nema masovnog prisustva građana u javnosti da se vidi da nisu saglasni sa onim što se dešava, vlast će to iskoristiti i reći da se stvari smiruju, da su oni rešili problem i da eto oni brinu o dobrobiti građana i da na taj način oni prosto pređu preko svega. Mislim da moramo stalno javno iskazivati to neslaganje pa da na taj način takvom vrstom pritiska, a i drugim načinima ako dođemo do toga šta bi to moglo da bude zajedničkim dogovorom, da se na taj način onemogući da država nastavi da realizuje svoje planove", smatra ona.
Ocenjuje i da ako ne bude dovoljnog otpora, država bi mogla da sprovede novi zakon o visokom obrazovanju koji je ona u tekstu za Vreme nazvala Šešeljev zakon 2.0.
"Ako bi on bio usvojen, to bi značilo da država ima apsolutnu kontrolu nad univerzitetom, znači nad postavljanjem rukovodećih uloga, rukovodilaca na univerzitetu, na fakultetima, da kontroliše finansijske tokove i da realno tretira univerzitete kao škole, što znači da ono što je zapravo započeo da radi profesor (Mladen) Šarčević kad je bio ministar obrazovanja, to se nekako sada ide ka svom zaokruživanju. I to bi spustilo univerzitete na jedan nivo, ne znam kako bih nazvala, neke fahovske škole, gde možda zanatski bi se nešto dešavalo, ali suštinska uloga univerziteta bi bila onemogućena", navodi Ivanka Popović.
Kaže i da bi to takođe izolovalo srpske univerzitete od globalne i evropske univerzitetske zajednice, "jer naši univerziteti više ne bi ispunjavali kriterijume šta je to univerzitet, ali poenta je da otkad postoje univerziteti, naravno da oni funkcionišu u društvu, ali ta tolika kontrola države nikada nije pogodovala razvoju univerziteta, naprotiv uvek je dovela do stagnacije".
Ističe da ovo nije samo borba akademske zajednice, nego celog društva.
"Obrazovanje predstavlja osnovu za bilo kakvo održavanje i razvoj jedne zemlje. Ako mi nemamo obrazovanje, mi nemamo ni budućnosti. Zato ovo ne može niko da kaže, pa dobro ovo nije moja borba, to će već neki cehovi da obave. Tako smo zapravo izgubili bitku, izneverili smo nastavnike u osnovnim školama, isto se dešava u srednjim školama i sad će se desiti sa fakultetima. Ovo zahteva jedinstvo na svakom nivou, jer je ovo borba zaista za opstanak naše zemlje. Ja mislim da smo mi došli do te tačke da to jeste", poručuje.
Ukazuje i da građani i akademska zajednica treba da se bore za univerzitet onakav kakav treba da bude, "a ne ono što će SNS da zamisli u tom zakonu koji dolazi".
"Ono što svi razumemo, poenta je da vlast želi da ima potpunu kontrolu, kao što ima kontrolu nad svim drugim segmentima društva. Ako je to tako, onda nije fokus na kvalitetu obrazovanja, već na pojedinačnim interesima članova vladajuće stranke", ocenjuje.
Navodi da je režim pokazao da može da nezakonito donosi uredbe, da može da nastavi da radi na jednoj komercijalizaciji univerziteta koja je vrlo ugrožavajuća za mnoge naučne oblasti i da mu zapravo nije stalo do univerziteta, nego do privida da univerzitet radi.
Zajednički front
Ističe da je bitno da se uspostavi poverenje u akademskoj zajednici i zajednički front.
"Sa druge strane, država je učinila sve da produbi nepoverenje između sebe i akademske zajednice. I po meni, ako država želi da ide ka rešenju, represija nije put, nego zapravo nešto, ako bi izašla sa nekim predlozima koji garantuju da će studenti iz ovoga izaći neoštećeni, to bi učinilo da se poverenje možda počne da se gradi. Jer potpuno je jasno, studenti ne mogu da budu nosioci odgovornosti za sve što se dešava u ovoj zemlji. To je nešto što su oni učinili, i to sam ja više puta govorila, da su oni preuzeli na sebe jedan ogroman posao, ogroman zadatak, postali su savest celog društva, ali isto tako ne smeju biti kolateralna šteta. I tu je sada neophodno da ostatak i akademske zajednice, ali i građanstva učestvuju zajedno u odbrani univerziteta, jer time to nije samo odbrana univerziteta, ne mogu dovoljno to da naglasim, to je odbrana našeg društva", poručuje.
Na pitanje kako ocenjuje mišljenje anonimne studentkinje koja je u otvorenom pismu u Radaru kazala da je vraćenje na nastavu slabljenje ozbiljnog mehanizma pritiska koji studenti imaju i šta misli o predloženom kombinovanom modelu nastave, smatra da takav model može samo da pomogne državi.
"Ja razumem da uprave pojedinih fakulteta razmišljaju kako i na koji način da pomognu, i da smatraju da to možda može biti jedan vid pomoći. Iskustvo koje imamo sa ovom državom je takvo da se ustupak interpretira kao slabost i zato se plašim da to neće biti doživljeno i reakcija države neće biti da, mi smo sad partneri u tom poslu, nego ne, vi ste sad legli na rudu i mi nastavljamo da radimo šta želimo. Tako da se plašim da taj kombinovani model neće biti srećan ishod, a verujem već sad da razgovori koji se vode po fakultetima, jer ova inicijativa je sada predmet diskusije po članicama univerziteta u Beogradu, da ćemo videti na kraju šta je većinski stav i zato što više mišljenja ima, to otvara prostor za razgovor i duboko se nadam i želim da akademska zajednica smogne snage da bude jedinstvena u ovome i da masovno, znači da sad nije trenutak da se ljudi povuku, nego zaista trenutak kada akademska zajednica mora da bude primer i svim ostalim građanima kako se brani država", zaključuje Ivanka Popović.
Izvor: N1
