Jedna od šestoro uhapšenih aktivista u Novom Sadu, koja je dok je bila u zatvoru započela štrajk glađu je Marija Vasić. Profesorka sociologije u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, antifašistkinja, aktivistkinja, članica Pokreta slobodnih građana (PSG) i autorka dve knjige o Holokaustu i Novosadskoj raciji, samo je deo opusa ove profesorke.
Marija je jedna od najtvrđih protivnika režima, ako se posmatra novosadska aktivistička scena.
Iako joj je primarni posao u Jovinoj gimnaziji, gde radi kao profesorka sociologije, gotovo da ne postoji protest u Novom Sadu na kojem Marija nije bila u prvim redovima.
Kao profesorka sociologije u Jovinoj gimnaziji radi više od dvadeset godina, a isto toliko je aktivna i u antifašističkim pokretima.
Posebne sfere interesovanja, kada je antifašizam u pitanju, su joj Holokaust i Novosadska racija.
Autorka je dve knjige koje se bave ovim temama: „Kad bog zažmuri“ i „Pismo na šinama“, koje govore upravo o Novosadskoj raciji.
Svake godine, u dane obeležavanja godišnjice Novosadske racije, organizuje čas na otvorenom kojem prisustvuje i dosta njenih učenika.
Marija Vasić je rođena u Novom Sadu 7. juna 1975. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu.
Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za sociologiju i filozofiju.
Njen otac Lazar Vasić, bio je legendarni golman Vojvodine, sportski novinar, skojevac koji je kao oslobodilac ušao u Novi Sad, 23. oktobra 1944.
Ako uzmemo u obzir opus Marije Vasić kao aktivistkinje i antifašistkinje, koja je svoje ideale uvek stavljala na prvo mesto, onda ne čudi što se odlučila na štrajk glađu i žeđu zbog, kako tvrdi, neosnovanog pritvora u kom se nalazila, a oni koji je dobro poznaju znaju da jučerašnju poruku koju je poslala iz pritvora, citirajući Radeta Končara – „Milost ne tražim, niti bih vam je dala“ – nije izgovorila olako.
Izvor: Danas
