Draža Petrović, kolumna za portal N1
Postoje razni rizici u životu, a jedan od njih je da odeš u jutarnji program Pinka i sedneš prekoputa Predraga Sarape, karijerne kontra-deteline sa četiri lista teške kategorije.
To se upravo desilo Darku Glišiću, koji je prilikom svog hiljaditog gostovanja prekoputa Sarape doživeo težak moždani udar, pa su taj snimak režimski portali i televizije besomučno vrteli, iako bi, da imaju istinsko poštovanje prema tom čoveku, mučan prizor njegove agonije ostavili negde u arhivi.
Poslednja vest je da se Darko Glišić oporavlja i da je priključen na razne medicinske aparate, a priključen je i na predsednika Vučića koji non-stop dežura u šok-sobi i drži ga za ruku. Bar sudeći po snimcima koje sam predsednik emituje po društvenim mrežama reklamirajući tako svoje paranormalne sposobnosti da je delotvornije priključiti se na njega, nego na respirator.
Međutim, nećete verovati, dotični Sarapa je u ništa boljem stanju, sudeći prema izveštaju Informera u kome se doslovno kaže: “Voditelju televizije Pink Predragu Sarapi pozlilo je jutros nakon što je ministar Darko Glišić doživeo moždani udar, saznaje Informer. Prema našim saznanjima, on je primio dve infuzije i od jutros ne može da dođe sebi”.
Od jutros!? Sarapa je čovek koji odaje utisak da od pamtiveka ne može da dođe sebi, idealan voditelj za medije koji takođe ne mogu da dođu sebi, pa lekari svim rizičnim kategorijama preporučuju sledeću preventivu: “Izbegavati, slano, ljuto, kiselo, nerviranje, masno, duvan, alkohol i Sarapu”.
Potom je glavna tema krvožednih Vučićevih propagandnih glasila postalo to što neki likovi na društvenim mrežama nisu izrazili empatiju prema onom što se desilo Darku Glišiću, a groteskno je kada naprednjački „novinari“ i naprednjački političari, šampioni antipatije, traže od nekog empatiju. Em naprednjaci, em traže empatiju, kakav oksimoron raznih naprednjačko-tabloidnih oksimorona, bez prefiksa oksi.
Kamen temeljac Srpske napredne stranke, Tomislav Nikolić, još odavno je empatično rekao da mu „nije žao što su ubili Slavka Ćuruviju“.
Posle se pravdao.
- Nisam rekao da mi nije žao što je ubijen, nego sam rekao da mi ga nije žao, a to je velika razlika. Ima koga žalim, ima koga ne žalim. Slavka Ćuruviju jedino njegov brat iskreno žali - objasnio je u intervjuu za Plejboj.
I sad, zamislite na primer, da danas neko izjavi: „Nije mi žao što je Darko Glišić doživeo moždani udar“.
Pa kasnije to razjasni specijalnom vrstom radikalsko-naprednjačke filosofije koju je utemeljio Nikolić Tomislav: „Nisam rekao da mi nije žao što je doživeo moždani udar, nego sam rekao da mi ga nije žao, a to je velika razlika. Ima koga žalim, ima koga ne žalim. Darka Glišića jedino njegov brat iskreno žali“.
Tomislav Nikolić se kasnije još pravdao i objašnjavao šta je u stvari mislio:
- Naravno da niko ne treba da bude ubijen. Kao čoveku, žao mi je što je neko ubijen. Ali, ja ne žalim Slavka Ćuruviju. Ko zna koliko ljudi još ne žalim. Znam da više nisu živi, ali ne žalim. Ne mogu baš svakoga da žalim. Ćuruvija nije zaslužio da ga ja žalim - rekao je u intervjuu za B92.
I sad, zamislite da neko ovih dana izjavi: „Naravno da niko ne treba da doživi moždani udar. Kao čoveku, žao mi je što je neko doživeo moždani udar. Ali, ja ne žalim Darka Glišića. Ko zna koliko ljudi još ne žalim. Znam da više nisu živi i zdravi, ali ne žalim. Ne mogu baš svakoga da žalim. Glišić nije zaslužio da ga ja žalim”.
Nikolić Tomislav je posle dao intervju i Blicu.
BLIC: Da li vam je žao što je ubijen Slavko Ćuruvija?
NIKOLIĆ: Žao mi je što je ubijen, ali ne terajte me da žalim nekoga koga ne žalim.
BLIC: Šta vam to znači?
NIKOLIĆ: To znači da mi se nije sviđalo ono što je on radio.
BLIC: Šta to?
NIKOLIĆ: Kad me već vučete za jezik, njegova podlost kada je u petak, uoči izborne tišine kada je Vojislav Šešelj bio predsednički kandidat i imao šanse da pobedi, na naslovnoj strani svojih novina objavio „Vojislav Šešelj zaklao ženu Slobodana Jovića“. Tog čoveka ne mogu da žalim.
Zamislite da neko danas kaže ovo:
BLIC: Da li vam je žao što je Darko Glišić doživeo moždani udar?
NEKO: Žao mi je što je doživeo moždani udar, ali ne terajte me da žalim nekoga koga ne žalim.
BLIC: Šta vam to znači?
NEKO: To znači da mi se nije sviđalo ono što je on radio.
BLIC: Šta to?
NEKO: Kad me već vučete za jezik, njegova podlost kada je na skupu podrške toj stranci poručio studentima i građanima koji blokiraju ulice rekao da će dobiti "golem ćutek", odnosno po vranjanski - velike batine. Tog čoveka ne mogu da žalim. Pošto su građani i studenti posle toga itekako dobili velike batine.
Dakle, ako učimo empatiju od glavnog ideologa naprednjačko-radikalske empatije, Tomislava Nikolića, sasvim je okej da nekome od nas ne bude žao Darka Glišića, ali da nam bude žao što je doživeo moždani udar, što je misaona zavrzlama razumljiva jedino Aleksandru Vučiću i njegovim sledbenicima koji su ovakvim izjavama aplaudirali.
Drugi glavni ideolog naprednjačko-radikalske empatije, Vojislav Šešelj, recimo, pre nekog vremena u Hit tvitu, emisiji za pljuvanje svakog ko je protiv Vučića i paralelno podilaženje istom tom Vučiću, rekao je posle gaženja studentkinje Sonje Ponjavić:
„M.P. (vozač automobila) je spašavao živu glavu. Jesu li ga napadači hteli ubiti? Jesu li mu razbili staklo na vozačevim vratima? Zašto su mu razbijali staklo? Da bi ga uhvatili za gušu i on je u panici bežao. I odjednom se preko njegovog auta prevrtala neka Sonja Ponjavić, valjda student. Prevrtala se kao prava gimnastičarka“.
Zamislite da neko ovih dana izjavi isto što i Šešelj: „Voditelj te emisije inicijala P.S. je spašavao živu glavu, posle su mu dali dve infuzije i nije mogao da dođe sebi. A Darko Glišić je mrmljao nešto nerazgovetno ko šlogirani karanfil“.
Naravno, u „Svetskoj antologiji naprednjačko-radikalske empatije“ svašta bi se još moglo nabrojati na ovu temu: istorija radikala i naprednjaka je puna seirenja nad tuđom mukom, podsmevanja tuđoj nesreći, navijanja konjskih glava da se ljudima koji protestuju polome koske, pomilovanja profesionalnih razbijača studentskih vilica i aboliranja gaziteljki studentkinja u blokadi. Kao i onih koji će vas pred atentat na vreme upozoriti da je i Tito pred smrt imao problema s nogom.
Takvi jedino mogu da se teše da će njih teško da strefi moždani udar, jer nema udar gde da udari.
