Draža Petrović, kolumna za portal N1
Ko je čitao onaj transkript gde Lučić preko Vučića, a moguće i Vučić preko Lučića, pokušava da utiče na budućnost ovo malo slobodnih medija Junajted medije, sigurno se pita kako to, bre, Vučić, može da se meša, kada toga u tom transkriptu nema.
I kako uopšte izgleda kada Vučić nekoga pozove da mu se meša u nešto, a nije ono džibersko mešanje Drobnjaku ili kakvom drugom ikebanoviću iz okruženja, pred kamerama Pinka i Informera.
Ima tome više od deset godina kako je Olja Bećković opisivala kraći istorijat ukidanja Utiska nedelje na TV B92 i tada objasnila slikovito taj prefinjeni vučićevski mehanizam saradnje sa strancima, vlasnicima medijima.
Najpre jednom stranom vlasniku, u tom slučaju B92 i Prve, omogućiš, kao Vučić, da može da ima dve televizije u vlasništvu u Srbiji, što ranije nije bilo moguće.
I onda mu za sve što on emituje tamo, a Vučiću se ne sviđa, Vučić kaže: „Vidiš ja ti dozvoljavam tri godine da imaš dve televizije, a ti meni ovako“. Lepo je to Olja opisala.
Strani vlasnik ćuti, klima glavom, i srče potaž od celera u Franšu, a posle srkanja potaža od celera, srče škampe koje mu prskaju po košulji. Ćuti, dakle, i srče. Posle sipa talk za fleke na košulju.
Na kraju ide banana split, specijalitet svake banana države, i onda se vlasnik medija upita: al je gadan ovaj njihov premijer Aleks, zove usred ručka, moraću da smislim nešto.
I onda jedne večeri te davne godine 2014. u Utisak dođe Teofil Pančić, pa iz pravca Vučića u ponedeljak stigne pitanje vlasniku televizije: Otkud Teofil Pančić u Utisku nedelje?
Vlasnik Grk, naravno, pojma nema ko je taj Teofil, ali zna vlasnik ko zna. Zna direktorka.
Sistem je sledeći: gazda televizije u ponedeljak ujutru zove direktorku B92 da pita šta, aman, radi ona žena koja nedeljom uveče ima onu njemu lično dosadnu emisiju, i još vlasnik pita ko je taj Teofil, iliti na grčkom Bogoljub, sunce li mu žareno.
Direktorka onda kaže da nema pojma otkud tamo Teofil, ali zna ko zna.
Zove Olju, kaže joj: „Ovaj me je zvao jutros, on je jako ljut, rekao je da će raskinuti sve odnose sa B92, da više nikada on neće gostovati…“
„On je jako ljut“ se inače odnosi na Vučića, ne na Grka. Grk srče škampe i razmišlja o budućnosti svog biznisa. Boli ga uvo za slobodu medija u Srbiji, njega zanima samo sloboda love. Valuta nebitna.
Onda Olja pozove Vučića, pošto ima njegov broj, i pita ga: „Čujem da je bio neki problem?“
A Vučić kaže da nema pojma. Keve mi.
Olja mu kaže da je to čula od direktorke B92 da je nju zvao vlasnik da joj to ispriča, ali Vučić kaže: „Ne znam, možda je Suzana Vasiljević zvala, a ja se ne mešam u njene privatne razgovore“.
Znači sistem - pojma ja nemam o tome, to Suzana nešto mulja, znate li vi braćo i sestre da sam ja najveći zagovornik slobode medija još od kad su Ćuruviji ubili, a ja mu pre toga zatvorio redakciju, zaplenio redakcijsku imovinu, i još nisam krio stranačko zadovoljstvo celokupnim ishodom tog rešenje za slobodne medije.
Onda Olji jave iz menadžmenta da joj se sezona skraćuje u junu, a da se ne zna kada će da krene u septembru. Kažu joj, svedočila je Olja u intervjuu Istinomeru: Onda su mi nezvanično sredinom septembra iz menadžmenta saopštili: „Tek sad će da bude problem, jer su tek sad vlasniku ispunjene sve želje i tek mu sad duguje i mora da mu vrati sve ono što je obećao“.
Vlasnik dakle, sedi, srče onaj potaž od celera, i ćuti. I misli o konačnom rešenju za onu dosadnu emisiju nedeljom uveče koja mu kvari biznise po Srbiji.
A kako izgleda kada Vučić direktno zove novinare, na ivici nervnog sloma? I to je ispričala Olja.
Jednom gostovao u Utisku Dragoljub Žarković, legendarni Žare, glavni urednik Vremena. On je u poslednjim minutima emisije, kada ga je Olja pitala koji je vaš utisak, a da nije na listi, rekao da se po svim slavama po Beogradu pričalo samo o jednoj stvari, o nekoj ženidbi i da mu je zanimljivo koji centar upravlja svim tabloidima kada je ta ženidba jedino što ne možemo da pročitamo u tabloidima. Sve drugo u ovoj zemlji se zna, ali eto, o toj ženidbi nije ništa saznao niko. Ženidba inače nije bila „Ženidba Milića barjaktara“, već ženidba Vučić Aleksandra, još neopisana u epskoj poeziji, ali te godine Vučić se, ko se ne seća, drugi put oženio, i to tajno. Toliko tajno da o tome niko nije smeo ništa da napiše, čak ni vlasnici tabloida koji su bili na svadbi. Cenzura je, dakle, počela od jedne pravoslavne, mrsne, srpske svadbe.
Olja je svedočila šta je bilo posle: „Žarković je to ispričao, ja sam odjavila emisiju. Sela sam u auto posle, Đorđe Vukadinović je sedeo pored mene, telefon je bio na blututu i onda je zazvonio telefon i čuo se taj strašan zvuk: Vučić ovde, više nikad u životu da mi nisi okrenula telefon i ja više nikada neću okrenuti tvoj. Đorđe se toliko šokirao da sam ga jedva zaustavila da ne iskoči iz auta u vožnji, pošto je želeo da pobegne sa tog strašnog mesta”.
I posle toga je ukinut Utisak nedelje, tačnije čekalo se da bude prebačen na neki driugi kanal TV B92, ali od toga nije bilo ništa, ko što se zna.
Vučić je bio srećan. Onaj gazda, Grk, srkao je one škampe, potaž od celera i banana split, ćutao, brojao pare i bio zadovoljan što se otarasio one žene koja je užasno nervirala onog njegovog partnera iz Srbije, mister Vučića. I zbog čega mu je svaki ponedeljak ujutru ličio na mali biznis pakao. Srkao je i bio veseo.
Mislite o tome kada ovih dana razmišljate o onom Miler-Lučić-Vučić transkriptu.
