 |
| Karikatura: Corax |
Nadežda Milenković, tekst za Peščanik.net, 04.05.2020.
Ne, nije ova vlast nenormalna (čast izuzecima) samo je uspela da kreira nenormalne okolnosti svoje vladavine. Okolnosti u kojima sve institucije, počev od Ustavnog suda pa naniže, ne rade svoj posao nego samo gledaju svoja posla.
Ne, nije ova vlast nenormalna (čast izuzecima) samo je uspela da kreira nenormalne okolnosti svoje vladavine. Okolnosti u kojima sve institucije, počev od Ustavnog suda pa naniže, ne rade svoj posao nego samo gledaju svoja posla.
I uopšte, ključni nesporazum nas i ove vlasti nastaje iz toga što mi njene postupke tumačimo sa stanovišta kako bi se ponašala neka normalna vlast, što je ista greška kao kada bismo Covid-19 tretirali kao običnu prehladu (što je ova vlast namerno i uradila samo da bi na miru raspisala izbore i sebi i drugima prikupila potpise za njih). Jer (ispravno) mislimo da nijedna normalna vlast ne bi – pored ovolikih medija koji objavljuju sve i samo ono što ova vlast naruči – usred pandemije postavljala zvučnike na krovove zgrada i automobila samo da bi, daleko bilo ko za vreme rata, vršila propagandu protiv neprijatelja. I to ne protiv korone nego protiv opozicionara koji ne samo što nije na vlasti već osam godina nego ne može da dopre ni do komšiluka a kamoli do širokog auditorijuma. Doduše, normalna vlast ne bi najavljivala ni da će štrajkovati glađu protiv opozicije, pa je ova vlast to ipak uradila.
Sad takođe mislimo da nijedna normalna vlast ne bi proglasila kraj pandemije i sve nas izlagala životnoj opasnosti samo da bi što pre održala izbore dok smo još ovako traumatizovani. Niti bi naprasno ukinula represivne mere (samo one koje se odnose na teretane, frizere, kafiće, jer, ne brinite – ostale represivne mere neće nikada ukinuti) iako je situacija gora nego kad smo dobili onaj preteći sms da se ubrzano približavamo italijanskom i španskom scenariju i da će nam sva groblja ovog sveta bili tesna. I svakako ne bi, na podatak da u proseku imamo najviše zaraženih i obolelih, posebno među medicinskim radnicima, rekla da je vlast te ljude i školovala da bi, u slučaju epidemije, poginuli u prvim redovima. Jer niti je vlast, ni sada ni devedesetih kada je takođe bila na vlasti, ikoga školovala (školovala ih je država koja nije isto što i vlast i roditelji!) niti se iko školuje da bi ginuo, čak ni vojnici (koji se školuju da bi branili domovinu, kao što se lekari školuju da bi lečili!). A ako je iko medicinskim radnicima „ukrao“ aplauz kao što vlast tvrdi da jesu opozicionari (a zapravo građani) koji svako veče prave buku sa prozora i balkona – onda je to učinila sama vlast jer nije mogla da podnese pomisao da ćemo pandemiju pregurati zahvaljujući medicinskoj struci a uprkos političarima na vlasti.
I ne radi vlast te nenormalne stvari zato što je nenormalna već zato što je frustrirana. Njihova frustracija je u tome što su jednom već izgubili vlast, bilo kao radikali, SPS ili DOS. I što, iako se ponašaju kao budale, znaju da će se to ponovo desiti. A desiće se, ne samo zato što sve rade kontra od normalne vlasti – već što su banda.
