Probudila se solidarnost. Ne bih se složio čak ni da stručni deo Kriznog štaba ne reaguje. Neki se na konferencijama više ne pojavljuju. Bilo bi bolje da se predsednik Vučić ne igra izjavama i potpisima tri hiljade lekara, jer nas na taj način poziva na štrajk
Nakon pet meseci skrivanja podataka i lažiranja statistike na način koji će omogućiti vladajućoj partiji izbore po sopstvenoj meri, pa ko živ ko mrtav, došlo je vreme da se i prebroji ko je živ a ko mrtav. Srbija je u poslednjih nedelju dana zabeležila najveći broj obolelih, najveći broj ljudi na respiratorima i prvi slučaj pacijenta koji je umro čekajući u redu da bude pregledan.
Pobunili su se lekari, oni koji rade na terenu i u skafanderima, koji oboleveju i koji u zadatim okolnostima nisu više sami mogli da iznesu teret obuzdavanja epidemije. „Ujedinjeni protiv kovida“ zatražili su smenu Kriznog štaba i imenovanje novog koji bi omogućio da se „organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima“, da bi se na osnovu pravih brojki propisale mere.
Lekari iz stručnog dela Kriznog štaba su uzvratili retorikom koja neodoljivo podseća na naprednjački populizam - pozivam uvažene kolege da iznesu ideje, nismo ih čuli. I gde smo sada, za NIN objašnjava anesteziolog i predsednik Sindikata zdravstvenih radnika i farmaceuta dr Rade Panić.
Nakon 2.500 potpisa, predsednik je odlučio da se naruga lekarima i obavestio ih da može da skupi dva miliona potpisa protiv njih. Šta bi se dogodilo da u bilo kojoj zemlji u Evropi 350 lekara, koliki je bio prvobitni spisak, kaže – loše radite, sklonite se?
Kada bi u nekoj uređenoj državi, u kojoj funkcionišu institucije, reagovalo „samo“ 350 lekara, ministar zdravlja bi morao da podnese ostavku, a bilo bi upitno da li bi opstala i vlada. Zdravstvo je delatnost od opšteg društvenog značaja i kada ono ne radi, ugroženi su direktno životi građana. Nažalost, u ovom trenutku, upravo to se i dešava u Srbiji.
Neozbiljnost u radu i donošenju odluka, u smislu primene protivepidemijskih mera, dovela je do ovako velikog broja obolelih, a shodno tome i do problema u funkcionisanju zdravstvenog sistema. U državi koja funkcioniše ovo bi bio više nego znak za uzbunu. Predsednikova izjava je dokaz straha koji u njemu budi pomisao na 2.500 lekarskih potpisa koji zahtevaju istinu. Obavestite predsednika da se EU interesuje za javno pismo upućeno od strane lekara nadležnima.
Pa imamo li uzbunu ili je populizam vlasti i sada nadjačao stvarnost? I da li je moguće da stručnjaci iz Kriznog štaba i dalje ne reaguju na to?
Imamo neke rezultate, vidimo da se uzburkala javnost, ali imamo nešto mnogo važnije – probudila se solidarnost. Ne bih se složio da stručni deo Kriznog štaba ne reaguje.
Na konferencijama za štampu se pojavljuju samo oni koji su bliski politici, dok ostali više ne dolaze, što nam jasno govori da i te kako razmišljaju. Možda zbog krivične prijave koja je protiv njih podneta, a možda i zbog odgovornosti i toga što ne znaju kako će svoje kolege da pogledaju u oči.
Mnogo je obolelih zdravstvenih radnika, mnogo je preminulih, a oni sutra treba da dođu u ustanove i da sa njima rade.
Mislim da će vlast ovog puta morati dobro da razmisli šta i kako dalje. Bilo bi bolje da se ne igra izjavama koje daje i da se ne igraju potpisima 3.000 lekara, jer nas na taj način pozivaju na štrajk.
A ne bih im bio u koži ako dođe do štrajka. Zaigrali su se sa epidemijom, nju ne mogu da pobede, zakonom je definisana kao katastrofa i mogu samo da umanje posledice koje će da ostavi. A to ne mogu da urade bez zdravstvenih radnika.
Autor: Sandra Petrušić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 30.7.2020.
