Srbija pripada začelju evropskih zemalja kada se ocenjuje zdravlje stanovništva, pokazuje poslednji izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine, pošto zdravlje tek nešto više od polovine stanovništva može da se oceni kao dobro ili vrlo dobro. Upozoravajući je podatak da skoro petina domaćinstava u Srbiji ne može tokom zime sebi da obezbedi konstantno grejanje, kao i da postoji problem ispravnosti vode za piće u manjim sredinama.
Izveštaj pod nazivom “Zdrava životna sredina, zdrav život: kako životna sredina utiče na zdravlje i blagostanje u Evropi” analizira uticaj životne sredine i zagađenja na zdravlje stanovništva. Mada je pretežno fokusiran na zemlje Evropske unije, u njemu se nalaze podaci i analize koje se odnose i na evropske zemlje koje nisu članice Unije, prvenstveno zemlje Zapadnog Balkana.
Tako, u rangiranju zemalja po tome da li se zdravlje njihovog stanovništva može oceniti kao vrlo dobro i dobro, prihvatljivo ili loše, Srbija je zauzela peto mesto od pozadi.
U Srbiji je, prema podacima iz 2018. godine, nešto manje od 60 odsto stanovištva čije se zdravlje može oceniti kao vrlo dobro ili dobro.
Manji procenat stanovništva sa dobrim ili vrlo dobrim zdravstvenim stanjem je u Estoniji, Portugalu, Litvaniji i Letoniji.
Zemlje koje vode na tableli su Irska, Švajcarska sa iznad 80 odsto stanovništva sa dobrim ili vrlo dobrim zdavljem, zatim slede Kipar i Noveška sa nešto manje od 80 odsto takvih građana.
Reč je o populaciji starijoj od 16 godina, ali podaci nisu dostupni za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Island, Kosovo, Lihtenštajn, Montenegro i Tursku.
Srbija se nalazi pri vrhu u negativnoj statistici i to po broju smrti čiji se uzorci mogu pripisati uticaju životne sredine. Reč je o podacima iz 2012. godine, gde se navodi da je u Srbiji na sto hiljada stanovnika bilo 120 takvih slučajeva, dok je u Islandu, Švedskoj i Norveškoj manje od 40 takvih slučajeva.
Zemlje koje po ovom pitanju imaju sličnu ili još “mračniju” statistiku od Srbije su Turska, Litvanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Crna Gora, Mađarska, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Albanija.
Interesantno je da je u Hrvatskoj manje od 100 takvih slučajeva, a u Grčkoj manje od 80.
Skoro petina domaćinstava nema stalno grejanje zimi
Analizirajući kvalitet života autori studije navode podatke iz 2016. godine koji pokazuju koliki procenat domaćinstava u određenoj zemlji ne može tokom zime da održi svoje domove toplima. Ovi podaci su važni jer, kako se navodi, siromašni ljudi su “nesrazmerno izloženiji vazdušnom zagađenju i ekstremnim vremenskim uslovima, poput toplotnog udara i ekstremne hladnoće”.
U Srbiji se taj procenat kreće između 10 i 20 odsto, što znači da skoro petina stanovništva ne može sebi da obezbedi konstantno grejanje tokom zime. Slična situacija kao u Srbiji je i u Rumuniji i u Španiji, dok su Portugal, Bugarska, Makedonija i Grčka gori od nas. U ovom istraživanju, doduše ne navode se podaci za Albaniju, Crnu Goru, Tursku i Bosnu i Hercegovinu.
Srbija se pominje i u delu izveštaja gde se upozorava da postoje područja u Evropi gde svi nemaju pristup čistoj vodi, posebno u manjim seoskim sredinama.
Podseća se na izveštaj Svetske zdravstvene organizacije kada je procena malih ruralnih zaliha vode u Srbiji otkrila je da je samo 37 odsto cevovodnih sistema, koji opslužuju do 10 000 ljudi, i 17 odsto pojedinačnih zaliha, koji opslužuju manje od pet domaćinstava ili 20 stanovnika, u skladu sa nacionalnim standardima za mikrobiološke i fizičko-hemijske parametre.
“To je uprkos činjenici da su 2016. godine srpski gradski sistemi za vodosnabdevanje imali stope usklađenosti od preko 90 odsto za fizičko-hemijske i mikrobiološke parametre” navodi se u izveštaju.
Upozorava se da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropskoj uniji u 2012. godini bilo 630 000 smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati negativnim uticajima životne sredine.
Taj broj je neravnomerno raspoređen širom Evrope, a procenat smrtnosti koji se pripisuje faktorima životne sredine kreće se od niskih 9 odsto u Norveškoj i na Islandu do 23 odsto u Albaniji i 27 odsto u Bosni i Hercegovini.
Zagađenje životne sredine povezano je sa nizom ishoda bolesti, uključujući rak, bolesti srca, moždani udar, respiratorne bolesti i neurološke poremećaje.
Izvor: Nova.rs
Izvor: Nova.rs
