Piše: Ksenija Pavkov, tekst za N1 Beograd
Turska advokatica Ebru Timtik, koja se bavila ljudskim pravima, preminula je nedavno od posledica štrajka glađu u koji je stupila u zatvoru, zahtevajući pravo na pravično suđenje. Ona je u martu prošle godine, zajedno sa 17 kolega, optužena za terorizam, odnosno za navodnu povezanost sa zabranjenom levičarskom partijom. Pre skoro osam meseci stupila je u štrajk glađu - za svo to vreme, ova priča ostala je daleko od očiju srpske javnosti.
Njeno ime je Ebru Timtik. Bila je advokat, a 27 avgusta navršilo se 238 dana kako je stupila u štrajk glađu. Tog dana je i umrla. Imala je 42 godine i 30 kilograma.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, Katarina Golubović, kaže da je slučaj Ebru Timtik poznat međunarodnoj profesionalnoj javnosti.
"S obzirom na to da se već dugi niz godina u Turskoj advokati i te kako procesuiraju, i mnogi od njih se nalaze i u pritvoru, i u zatvoru. Ono što je zajedničko za sve ove procese je da su ti advokati bili zastupnici onih koji nisu po volji vlasti", navodi Golubović.
U Turskoj Redžepa Tajipa Erdogana, koji je referendumom 2017. godine dobio gotovo neograničenu moć, dežurni državni neprijatelj je progonjena kurdska manjina, čije predstavnike je Ebru Timtik zastupala u više slučajeva.
"Ono što znamo konkretno za Ebru jeste da je to bila osoba koja je dugo zastupala manjine. Ona je bila zaštitnik onih najugroženijih. Njena advokatska komora - Istanbulska advokatska komora - je uverena da je ona bila nevina i da je njeno pravo na pravično suđenje bilo ugroženo", ističe Golubović.
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, koja je slučaj analizirala, tvrdi isto - pravičnog suđena u procesu protiv Ebru Timtik nije bilo.
"Mogli smo da vidimo koja su sve ogrešenja tu izvršena, počev od toga da su saslušavani svedoci koji su anonimni, pa odbrani nije dato pravo da to uradi, pa onda neki dokazi koji su bili vrlo bitni nisu uopšte uključeni u spise predmeta, da se sudija obraćao jednim nepristojnim tonom advokatima, uskraćivao nekima od njih pravo da prisustvuju suđenju itd", objašnjava Rakić Vodinelić.
Po zaršetku sudskog procesa, Ebru je osuđena na 13 i po godina zatvora. Zahtevajući fer suđenje, stupila je u štrajk glađu koji ju je koštao života. Tragedija, koja je odjeknula u celom svetu, a o kojoj većina građana Srbije zna malo ili ništa.
"Naši mediji pa i ljudi doživljavaju spoljnu politiku kao nešto što ima neposredne veze sa Srbijom, da budem precizna dožiljavaju je kroz Aleksandra Vučića i njegove međunarodne posete, epopeje itd. Dakle mi smo skloni da gledamo sebi u pupak već nekoliko desetina godina, to što tamo jedna žena, koja je advokat, umire zbog nezadovljstva pravosuđem, to je neka sporedna stvar za nas", primećuje Rakić Vodinelić.
"Drugo, kod nas su se štrajkovi pretvarali u farse, naši štrajkovi glađu su bili egzibicionistički na prvom mestu, a na drugom mestu bili su estradni. Svi ljudi koji su štrajkovvali glađu to su činili demonstrativno, ispred zgrade Skupštine, voleli su da ih ljudi slikaju, a ova žena je štrajkovala glađu u jednom od najčuvanijih zatvora, zatvoru Silivri u Turskoj", podseća Rakić Vodinelić.
Daleko od očiju srpske javnosti su i drugi slučajevi iz turskih zatvora koji potresaju međunarodnu zajednicu. Smrt Ebru Timtik usled štrajka glađu je četvrtka takva u turskim zatvorima od početka godine. Iza rešetaka je na stotine advokata, novinara i boraca za ljudska prava.
Zajedno sa Ebru na duge zatvorske kazne osuđeno je još 17 njenih kolega. Jedan od njih, Ajtek Unsal, takođe zbog štrajka glađu, trenutno je u kritičnom stanju.
Turski vrhovni sud odlučio je da ga pusti na slobodu zbog njegovog zdravstvenog stanja. Njegovi advokati, međutim, kažu da je moguće njegovo ponovno zatvaranje kad se oporavi. Unsal ne mora da bude u kućnom pritvoru, ali mu je zabranjeno da napušta zemlju.
