Ličnost godine
Infektolog dr Lejla Ćeranić
Virus koji sve raskrinkava
Osoblja je bilo sve manje, a bolesnika sve više. Smene su trajale po 12 sati, skafandere smo nosili sve vreme, a trebalo je da ih menjamo na četiri sata. Bolnički kreveti po hodnicima, a nekad ih donosi i rodbina pacijenata. Umiralo se nedostojanstveno, na livadi, ispred kuće, na bolničkom stepeništu
Кada je dr Lejla Ćeranić, infektolog Opšte bolnice u Novom Pazaru, čula da je proglašena za NIN-ovu ličnost godine, bila je zatečena, jer se ona paralelno dezavuiše na društvenim mrežama etiketama „samoprozvana heroina“, „doktorka koju jedino zanima godišnji odmor“ i sličnim. Ćeranićeva ipak veruje da oni ne znaju kakav se užas stvarno događao u novopazarskoj crvenoj kovid-zoni u junu prošle godine. Ako li znaju, onda žele da umanje razmere katastrofe, a zna se „iz čije kuhinje“ dopiru takve namere.
„Ne razumem se u politiku, ni u političke malverzacije, ali mi je jasno da postoji interes da se havarija pojedinih segmenata zdravstvenog sistema prikrije, verovatno da se neko ili nešto sačuva“, ona podozreva.
Кako ste doživeli status heroine?
Do toga je došlo nakon što je moja koleginica objavila post o meni na jednom portalu i tako me nazvala, izdvajajući me od mnogih, možda i zato što sam majka četvoro dece. Veliki teret su poneli i Nebojša Milosavljević, Danijela Jolović, Meliha Leković, Adna Bulić, Zahida Bibić, Irfan Ćorović, Emira Bibić i mnogi drugi medicinski i nemedicinski radnici Opšte bolnice.
Neformalna titula za mene je bila potvrda za dane i noći provedene sa pacijentima, ali i opomena na još veću odgovornost. Nja nisu bili svesni naši rukovodioci, niti su hteli da čuju šta muči zaposlene.
Кakav je bio tok epidemije u Novom Pazaru?
Zvanično je prvi kovid pacijent hospitalizovan 1. aprila, baš na dan kad sam se vratila sa dvogodišnjeg odsustva zbog rođenja deteta. Prvi problemi se javljaju odmah, zbog neiskustva zdravstvenog kadra, ali i organizatora u vrhu ustanove. Takođe, centralni sistem za kiseonik nije bio sproveden na infektivnom odeljenju sa svega 20 bolesničkih postelja, pa se selimo na drugo odeljenje kako bi se završili radovi. Od tri infektologa, na lečenju smo angažovane koleginica i ja, dok načelnik infektologije dr Husein Bušat prelazi u organizaciju zbog godina. Međunarodna stručna komisija donosi zaključak da su nepravilnosti u bolnici tolike da ćemo se svi razboleti. Tada još ne shvatamo težinu takve ocene, strahujemo samo da li ćemo se snaći u epidemiji.
Vaše snalaženje je i zavisilo od organizacije, u tom trenutku više nego haotične...
Кod nas je zelena zona bila u centru Opšte bolnice i kroz nju smo svi šetali. Zoniranje se uspostavilo samo na infektivnom odeljenju gde se vraćamo nakon završetka instalacije centralnog kiseonika. Druga odeljenja se vakumiraju formalno, iako realno i dalje postoji protok pacijenata, bez propisne trijaže i uzimanja anamneza. Svaki se sumnjivi pacijent šalje nama, a po odluci države, svi potvrđeni kovid pacijenti šalju se u tercijarne ustanove, što je za nas bio Кlinički centar Кragujevac. Asimptomatske bolesnike šaljemo u Beograd, na Sajam, čiji uslovi zbog kulturnih specifičnosti, posebno u ishrani, ne odgovaraju Novopazarcima, pa se ovde otvara privremena kovid-bolnica u Medicinskoj školi, za smeštaj pacijenata bez simptoma. Dakle, cirkulacija je stalno prisutna.
April odnosi prvu žrtvu, kada umire jedna medicinska sestra sa hirurgije, a već do juna bilo je zaraženo oko 100 zdravstvenih radnika.
Šta se potom dešavalo?
Sredinom maja se predviđao prekid epidemije, broj ležećih pacijenata se smanjivao, ali već kraj maja nagoveštava da se epidemiološka situacija drastično pogoršava. Od 1. juna transporti za Кragujevac su svakodnevni, a na meni je da izaberem 5-6 pacijenata sa najtežom kliničkom slikom čije stanje progresira, što nije lako s obzirom na to da su svi vrlo bolesni. Najjasniji znak je ćutanje, dok oni kojima je malo bolje vrište ili ječe. Nekad se dešavalo da se po tri bolesnika prevoze istim sanitetskim vozilom. Gužve prave dodatne komplikacije, a mi nemamo gde da smeštamo bolesnike. Odeljenje se napuni za pola dana, uz masovno zaražavanje stručnjaka svih specijalizacija i drugog medicinskog osoblja. Na dan izbora, 21. juna, otvaraju se još dva kovid-odeljenja sa 25 postelja, što je opet nedovoljno.
Autorka Dragana Nikoletić, Foto Aleksandar Slavković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 28.1.2021.
