Lordan Zafranović, reditelj
Od mene niko ne može da naruči film
Ja sam sebi naručio ovaj film. Nikada neću zaboraviti svoj prvi susret sa Jasenovcem. Nikada neću zaboraviti ni sliku mrtvog dečaka izbeglice kojega je izbacilo more na plaži jednog italijanskog otočića. To je bio povod da aktuelizujem scenario Arsena Diklića i da ga prenesem sa idejom: u ratu, u igri velikih, najviše stradaju mali i nemoćni, civili, a naročito deca
Mnogi pokušavaju da ga svrstaju. Jedni po mestu rođenja, drugi u skladu sa njegova dva pasoša, hrvatskim i češkim. Treći bi da mu ignorantski pripišu levičarski i antifašistički naboj jugonostalgičara… A Lordan Zafranović (11. februara je napunio 77 godina), kako to sam najradije određuje, zapravo pripada mediteranskoj kulturi. Filmska kritika u svetu ga je takvim odavno prepoznala. I veličala.
Rođen je na otoku Šolti, imao je 17 godina kada je u Splitu napravio prvi film. Od tada do danas film je bio i ostao njegovo životno opredeljenje i sve što je hteo da pokaže, pokazao je na filmu. Iza njega su dva braka, troje dece i osamdesetak igranih i dokumentarnih filmova i televizijskih serija. Iza njega je i zemlja koja se zvala Jugoslavija, u kojoj je uradio svoje najbolje filmove, a koje više nema.
Lordan Zafranović je jedan od najznačajnijih filmskih umetnika Jugoslavije i Hrvatske, njegov najuspešniji igrani film je Okupacija u 26 slika, zatim Pad Italije, Večernja zvona… Antologijski su njegovi dokumentarni filmovi Кrv i pepeo Jasenovca i Testament.
U Pragu je završio slavnu filmsku akademiju, FAMU, u klasi oskarovca Elmara Кlosa, gde je učio kako se pravi film za gledaoce: „Trebalo je napraviti film za gledaoca koji kupi kartu, dođe u kino i posle dva sata izađe iz bioskopa i kaže da je dobio više nego što je platio. Učili su me da je film umetnost, zabava i roba. Danas to kao da niko ne uči. Danas kao da se prave filmovi za rodbinu i prijatelje.“
Lordan Zafranović je ovih dana u žiži javnosti, jer je dramska spisateljica Biljana Srbljanović napravila analizu scenarija filma Dara iz Jasenovca i njegovog budućeg filma Djeca Кozare. Tako je pokazala šta je sve preslikano iz scenarija Arsena Diklića i Lordana Zafranovića u scenariju Nataše Drakulić. Sagovornik NIN-a o tome – ni reči. Ponavlja da je sve na sudu, da će nadležni dokazati šta je plagijat. Nada se da će finansijsku konstrukciju za svoj film Djeca Кozare da završi narednih meseci i na jesen da počne snimanje.
Trenutno je u Zagrebu, odakle ide u Banjaluku. Za utorak su planirani sastanak i konferencija za novinare u ovom gradu povodom filma Djeca Кozare. Budući se u Republici Srpskoj događa deo njegovog filma, razgovaraće sa zainteresovanim ljudima i institucijama koji bi pomogli njegovo snimanje:
„Кako smo se pripremili, čini mi se da ćemo imati dobar odaziv potencijalnih sponzora u Republici Srpskoj koji bi učestvovali u realizaciji našeg filma. Inače, imamo koproducente u Češkoj, Francuskoj, Sloveniji i Makedoniji, a nadam se da ćemo imati i koproducenta u Hrvatskoj.“
Posle novca koji je film dobio iz Filmskog centra Srbije, očekujete i finansiranje od hrvatske nacionalne kinematografske institucije?
Predstoji nam za mene veoma važan događaj, a to je priprema za natječaj Hrvatskog audio-vizualnog centra (HAVC). Očekujem da prođemo na tom natječaju jer je ovaj scenario napisan na jedan humani način, kako je to pisao jedan veliki Arsen Diklić, i kako smo, uostalom, zajedno radili do njegove smrti. U tom našem scenariju tolerancija je osnova našeg htjenja, pored svega što se desilo i što će se desiti. Nama je najvažniji onaj tračak nade, tračak ljudskosti, humanosti i mogućnosti suživota.
Od devedesetih do danas, meni su odbijali sve scenarije na svim konkursima na kojima sam učestvovao u Hrvatskoj. A ti moji scenariji nisu imali veze sa politikom, kako bi se moglo lakše objasniti to odbijanje, već su to bile i ljubavne priče. Sada, vjerujem da bi ovaj moj film, ovako kako je osmišljen i kako ga ja planiram, bio veoma važan za Hrvatsku i da bi, konačno, to bio posljednji vlak u koji bi se Hrvatska mogla ukrcati da bi, kao demokratska zemlja i članica Evropske unije, skinula sa sebe tu ustašku sjenu. Ovaj film ima sve te šanse.
Intervju radila Radmila Stanković, Foto Milan Ilić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 4.3.2021.
