Nije (samo) zbog para: Kako nam se desila scena iz Ušća



Prizori iz Ušća kruže kao poražavajuća slika Srbije, gde se ljudi guraju i gaze jedni preko drugih za vakcinu uz vaučer od 3.000 dinara, pokazatelj su mnogo ozbiljnijeg problema nego što se čini na prvi pogled. 

Tržni centar Ušće u Beogradu postao je novi vakcinalni punkt, a ljudi su dobili dodatni podsticaj za vakcinaciju – za prvih 100 obezbeđeni su i vaučeri u iznosu od 3.000 dinara za kupovinu u tom šoping centru. Međutim, i oni koji su se smejali tom „jeftinom triku“, ostali su nemi pred haosom u Ušću koji se jutros napravio.

Da, ovo je Srbija, a loša ekonomska situacija teško da je dovoljno objašnjenje.

„Mislim da je naše društvo tri decenije unazad sistematično degradirano, da su vrednosti zakržljale (ako su neke i postojale – ugušene su), postavljene su neke nove NEvrednosti. Tužno je, pretužno, svako ponovno saznanje o stanju naše nacije“, smatra psihološkinja Ana Mirković.

„Sebičluk, netolerancija, gramzivost, nepostojanje empatije, nemogućnost sagledavanja perspektive, potreba za instant zadovoljstvima isključivo materijalne prirode. Glavne karakteristike kulture siromaštva (po Oskaru Luisu) su osećaj marginalnosti, bespomoćnost, zavisnost i snažna orijentacija na sadašnjost sa malom sposobnošću da se odloži zadovoljenje. Ovaj tip kulture karakteriše osećaj rezignacije i fatalizam. Žao mi je tih ljudi, nesvesnih nedostatka svesti, podjednako kao i manjine koja to posmatra, preplavljena očajem, nevericom, gubitkom optimizma“, kaže Mirković.

Dakle, više nije u pitanju samo siromaštvo, već…

„Mnogo dublji problem izazvan kontinuiranim siromaštvom na svim nivoima – ekonomskim koji je uslovio kulturnu bedu, a ona duhovnu devastaciju. Ovakvi kakvi smo danas smo laki za manipulaciju, što ova situacija danas i pokazuje“, podvlači Mirković.

Izvor: Nova.rs