Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Srbija je dostigla prosečnu platu od 555 evra u martu mesecu. Slavi, Srbijo, postali smo zemlja pobednika! Ne, stvarno, slavi Srbijo. Moramo to da obeležimo nekako. Pa možete da odvojite bar pola te prosečne plate za jednu dobru žurku, majku mu. Кad nam olabave mere, naravno. Da ne naljutimo Кona, pa da piše besne statuse na Fejsu. Oće i da blokira.
I eto šta ti je život. Taman kad smo solidno pali na evropskoj listi najvakcinisanijih, postigli smo istorijsku platu koja će nam ponovo omogućiti da se takmičimo i pobeđujemo evropske zemlje koje su, kako je predsednik rekao, bile ispred nas ne decenijama, već vekovima.
Slično kao što smo ih potukli u BDP-u i slično kao što smo čak i jednu Nemačku rasturili u izgradnji auto-puteva, isto tako sada i naše prosečne plate nezadrživo rastu i očekuje se da će, kako je najavio predsednik, već do kraja godine biti čak i 600 evra. Ako nastavimo ovim tempom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastavi bar još jedan mandat, izgleda nam izvesno da bismo do 2025. mogli da imamo prosečne plate od oko 7.000 evra, da svako od nas ima po dva leteća automobila, po tri stana u Beogradu na vodi ili u Marini Dorćol i plaćeni termin na Pinku ili Hepiju u kojem bi mogao da se brani od eventualnih optužbi zle opozicije. A može nam biti omogućeno i da nam Poreska uprava oprosti porez u prosečnom iznosu od 35,6 miliona dinara, jer će do 2025. Srbija zasigurno postati najbolećivija država spram svojih građana.
Ukoliko ste mislili da je ovo sve od uspeha Srbije u ovom trenutku, grdno se varate. Ima još. Srbija će, naime, za desetak dana proglasiti drugu po redu pobedu nad koronom. Razmislite sada da li je ijedna zemlja u Evropi dva puta pobedila koronu? Naravno da nije. Proglašenje pobede je, kako se šuška, zakazano za 6. jun, a svečana ceremonija je planirana za 21. jun, svetski dan muzike. Za tada je premijerka Srbije Ana Brnabić najavila otvaranje zemlje, pa ćemo najzad moći da se posvetimo i nekim važnijim stvarima kao što su, na primer, izbori.
Čak se i tradicionalno džangrizavi doktor Predrag Кon malo opustio, priča o popuštanju mera, pa čak i o ukidanju maski, tako da makar do izbora možemo računati na koliko-toliko normalan život - godinu dana, malo li je - a ako se skeptični sugrađani u tom periodu ipak vakcinišu, onda verovatno i posle izbora.
Sada ostaje pitanje u čemu ćemo još do izbora biti najbolji i koliko će nam dobro ići. Da li ćemo imati najviše korumpiranih političara po glavi stanovnika? Da li ćemo imati najveći prosečan iznos opranih para od kriminala? Da li ćemo imati najuspešniji organizovani kriminal u Evropi? Možda, ali to nije važno. Važno je da će nam toliko dobro ići da će čak i saobraćajne gužve biti pokazatelj boljitka, kako je lepo primetio ministar Tomislav Momirović.
I toliko će nam dobro ići da će se premijerka Ana Brnabić plašiti koliko nam dobro ide. I nemojte da vas zavara to što se za pomoć od 30 evra za nekoliko sati prijavi nekoliko miliona građana. To nije zato što nemaju novca, već zato što im je država obezbedila toliko brzi internet da mogu ekspresno da se prijave. Najbrže u Evropi.
