Piše: Svetislav Basara
Kad je ono prošle godine koalicija srpskih stranaka na izborima u Crnoj Gori trijumfalno - s jednim glasom više - pobedila Mila Ðukanovića, već sutradan se pokazalo da Ðukanović nije Boris Tadić, a da DPS nije DS. Hoću da kažem da Ðukanović nije doživeo doživotni nervni slom, a da se DPS nije raspao.
Isto se tako koliko sutra pokazalo da će - sledeći Ćosićev aksiom, koji važi za sve „srpske zemlje“ - pobednička koalicija pobedu u ratu brzo pretvoriti u poraz u miru, a to što su pobednički rogovi još uvek na kakvom-takvom okupu u vreći, posledica je mračne perspektive Ðukanovićevog povratka na vlast, a ne neke unutrašnje kohezije. To je tome tako i tako će ostati vo vjeki vjekov. Nebo i zemlja će proći, ali Srbi većinski neće shvatiti da je istonacionalnost najslabije socijalno vezivno tkivo.
Prekjuče se pak pokazalo da ni Zdravko Krivokapić - koga zli jezici u CG zovu „pravoslavni Borat“ - nije ni Mirko Cvetković ni Ana Brnabić. A evo kako se to pokazalo. Bilo je predviđeno, tačnije „zdogovoreno“ da Krivokapić dođe u Beograd da bi usred zasedanja arhijerejskog sabora potpisao Temeljni sporazum sa SPC, što je samo po sebi oveći diplomatski gaf jer je nekako logično da opunomoćenik SPC ugovor potpiše na teritoriji države sa kojom je sporazumeva.
Bilo kako bilo, Krivokapić je posle celodnevnog odlaganja puta dolećeo u Beograd - zli CG jezici kažu solidno naćefleisan - i SPC-u saopštio da se potpisivanje sporazuma odlaže za oktobar. Što je SPC i arhijerejski sabor dovelo u stanje teškog ibretenija, maltene anafilaktičkog šoka. Srpski rečeno, Krivokapić im je „zabio nož u leđa“.
Tom se zgodom pokazalo još nešto - da Srbi iz Crne Gore nisu isto što i Srbi iz Srbije, kojima se može uvaliti svako mudo umesto bubrega. Koliko god bili veliki Srbi - neki čak veći i od Najvećeg Srbina - crnogorski Srbi puno drže i do svog crnogorstva. Naprosto ne žele - i to saborno, jer Krivokapić u suprotnom ne bi rekao istorijsko „njet“ - da na tron Mitropolije crnogorsko-primorske, skenderijske itd. zasedne neko ko nije rođen u Crnoj Gori ili je bar naturalizovani Crnogorac, kao pretendent na tron, episkop Joanikije, a izgleda da se SPC nameračila na nekog drugog.
Patrijaršija je promptno izdala saopštenje u kome, između ostalog, piše: „Njegova svetost patrijarh i prisutni arhijereji izrazili su veliko žaljenje i zabrinutost za dalji položaj Srpske pravoslavne crkve i njenog vernog naroda, s obzirom na to da jedino sa njom, iako joj pripada apsolutna većina naroda u Crnoj Gori, nije potpisan ugovor koji joj garantuje pravni položaj, a samim tim verska i građanska prava svetosavskog naroda, što predstavlja čin otvorene diskriminacije.“
Vrlo slično saopštenje svojevremeno izdao je i upokojeni mitropolit Amfilohije, pa je, kad nije naišao na razumevanja vlasti u CG, pokrenuo višemesečne litije, koje su na kraju srušile Ðukanovića i na vlast dovele Krivokapića. Koji sad neće da potpiše Temeljni sporazum. Izgleda da se SPC-u „dogodio“ svetosavski narod.
