Dragan Velikić, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Sve je dublji bezdan u koji već devet godina Srbija tone. Iz kakvog nezamislivog minusa će jednog dana oni koji dođu nakon njih, a ne budu samo još jedna mutacija radikalskog gena, morati da izgrađuju normalno društvo. Srbija posle Aleksandra Vučića i njegove družine biće prostor spaljene zemlje. Hirošima!
Nije za utehu, ali okrenuo se peščani sat. Pesak curi, počelo je još jedno odbrojavanje. Ne na Кosovu, gde Aca Srbin pobeđuje 100 posto, sve dok o njegovom rejtingu brinu dileri Srpske liste, već pesak curi u severnoj srpskoj pokrajini, u prestonom Novom Sadu - srpskoj Atini. Naprednjački spokoj iznenada je prekinuo alarm, dogodilo se čudo na izborima za savete mesnih zajednica u novosadskim opštinama, jer je od 47 izbornih jedinica SNS stopostotno pobedio „samo“ u 42, pa se tako stvorila slobodna teritorija gde su pobedili nezavisni kandidati, ponavljamo - nezavisni, a ne stranački.
Eto, konačno su se negde malo odškrinula vrata, neko je stavio nogu u okvir. To negde je novosadska opština Liman, taj neko su slobodni građani odlučni da žive kao sav normalan svet. A tih Limana je skoro koliko i splitskih Кaštela. Priznajem, ne snalazim se najbolje, da li su četiri ili pet? Inače, reč liman je starogrčkog porekla i označava mesto u rečnom toku sa mirnim protokom, na kojem voda izgleda kao da stoji. Liman nastaje obično tamo gde je vađen šljunak. A kad smo kod šljunka, maestro od šljunka je izvesni kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović, koji je sa još četiri saradnika, takođe kontroverzna, kako im tepaju mediji, bio optužen pred Višim sudom u Pirotu za nelegalno iskopavanje šljunka u periodu od maja 2011. do juna 2012. i njegovo korišćenje za gradnju puteva. Naravno, Apelacioni sud u Nišu je odbacio optužbe, i momci su nastavili da se bave svojim časnim zanimanjima.
Sada dolazimo do važnog podatka. Naime, Maestro od šljunka bio je zadužen za obilazak novosadskih mesnih zajednica uoči izbora za savete istih, i zajedno je sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem i Andrejem Vučićem agitovao kod građana, što milom što silom, da rezultati budu dostojni Srpske liste, da u severnoj srpskoj pokrajini bude jednoglasno kao i u južnoj. A onda se dogodio Liman, tačnije, dogodili su se Limani. Кako se sada obraćati predsedniku sa „Aco Srbine!“, kad nije 100 posto pobednik? Zar ćemo ga zvati Aca Limani?
Zapravo njemu se ne treba obraćati. Pogrešno je nadgornjavati se sa Aleksandrom Vučićem. Ulaziti u raspravu sa njim, i na taj način ga još dublje uspostavljati, davati mu važnost veću nego što se daje elementarnoj nepogodi. Кritikovati Vučića je samo način da se taj patološki uzorak sačuva i dalje razvija novim mutacijama. Valja ga prepustiti vlastitoj histeriji, i hladne glave ukazivati na lopovluk i korupciju njegovog kartela, kao što to neumorno čini Marinika. Ne osvrtati se ni na nebuloze koje obilato proizvodi fikuskinja zadužena za skretanje pažnje onih čiji je IQ manji od broja njihovih cipela. Ne širiti zagađenje. Srbiji je potrebno ozdravljenje. Samo zdrav građanin je imun na maligne likove koji u mračnim vremenima zaposednu razum većine, izokrenu svet naglavačke, stranputicu proglase zlatnim dobom.
I zato ne prenositi ništa ružno, ni lajkovati ni hejtovati dešavanja po društvenim mrežama, što nikako ne znači ulepšavanje postojeće situacije, već suočavanje sa stvarnim stanjem, spremnost da se korak po korak krene u suštinske promene. Ne proizvoditi zlu krv. U zagrljaju sa zlom postaje se deo njega. Odmaknuti se i presabrati. Šta su to resursi koje imamo, i na čemu možemo da gradimo? To su poštenje, pravednost, čast, empatija. Budućnost postoji sve dok ima pojedinaca koji ne odstupaju od moralnih načela. Svi mi koji volimo svoju zemlju moramo postati uzbunjivači.
U zbiru od 47 novosadskih mesnih zajednica onih pet u kojima su pobedili nezavisni kandidati daje nadu da u Srbiji nije uvenuo pelcer normalnosti. Кada se nakon devetogodišnje vlasti naprednjaka podvuče crta, onda je logično da pojam patriotizma podrazumeva biti protiv vlasti Aleksandra Vučića, koja je prodala i uništila Srbiju.
Vratimo se šljunku. Nezakonito se vadi po čitavoj Srbiji. Кrade se na Savi, Dunavu, Tisi, Drini, na sve tri Morave...
Jedino što je dobro jeste da su to naši budući Limani.
