Šta Zakon o eksproprijaciji, o kojem se danas raspravljalo u Skupštini Srbije, zapravo donosi i kakve su reakcije državnih zvaničnika i stručnjaka? Eksproprijacija je po definiciji prinudno oduzimanje imovine od privatnih vlasnika, zarad opšteg interesa. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objasnio je u nekoliko minuta šta je sve bio problem.
„Imate gomilu objekata koji se nalaze na putu koji su nekad bili u društvenoj svojini, prešli kroz privatizaciju u privatnu svojinu i sad dođete u problem, ne možete lako da dođete do tih prostora, tih parcela koje su neophodne za rekonstrukciju i adaptaciju određenih objekata“, kaže Nedimović.
Izmenama zakona sve se ubrzava i parcele za projekte od značaja brže postaju nečije drugo vlasništvo.
„Postupak traje pet plus tri dana, čitav postupak traje pet dana. Ako nadležni organ proceni da bi trebalo dopuniti postupak, može ga produžiti za još tri dana. Donosi rešenje o eksproprijaciji, žalbeni postupak traje 30 dana, drugostepeni organ je dužan da da odluči po žalbi i u jednom inkvizitornom postupku svako od nas u jednom trenutku može izgubiti svoju imovinu preko noći“, rekao je advokat Sreten Đorđević.
Najviše su zabrinuti poljoprivrednici i građani Srbije u mestima gde se planiraju rudnici.
„Građani Srbije su vrlo spremni da ustupe, ako treba i besplatno, njive, dvorišta, čak i kuće ukoliko treba da neko dobije pijaću vodu, bolnicu, školu. To je javni interes, javni interes nije da se privatnoj stranoj kompaniji daju rudna bogatstva“, naglašava Ilijana Čutura iz Eko brigade Jagodina.
„Naše je da uvek moramo da poštujemo interese svakog od tih ljudi – da ga zaštitimo i ponudimo najbolju cenu, ali nemojte da se ljutite, ne možemo da nadoknađujemo emotivni gubitak i to puta pet i to nikakve veze nema sa Rio Tintom jer samo se naslušao gluposti predhodnih dana“, poručuje Aleksandar Vučić.
Stanovnici doline Jadra saglasni su da novi zakon nije pitanje samo Rio Tinta.
„Sutra će doći u tvoje dvorište, moje dvorište i staviće šapu neka strana korporacija“, kaže predsednik udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović.
„Nema šape“ – objašnjava premijerka, „meštani Jadra sve su sami dali“, tvrdi Ana Brnabić.
„Ne postoji ni jedna parcela koju mi treba da eksproprišemo, ni jedna jedina sve su pregovarali i kupili od ljudi koji su tamo imali zemlju“, poručuje Brnabić.
Iako Rio Sava o zemljištu uglavnom pregovara sa vlasnicima i za eksproprijacijom poseže u krajnjoj nuždi, kupili su oko 134 hektara, a za rudnik im je potrebno 250 hektara bez polja jalovišta. Taj ostatak zemlje stanovnici nisu spremni da dobrovoljno prodaju.
Izvor: N1 Beograd
