Teofil Pančić, kolumna za ''Danas''
Novine treba kupovati na kiosku i čitati na papiru.
Papir naizgled lako gori, ali je zapravo mnogo otporniji materijal od svega onoga što i nije materijal, jer ne postoji u materijalnom svetu.
Na sajtu Danasa, recimo, više nema utorničke kolumne Marka Vidojkovića „Raj u Vuka Vrčevića“ jer je pisac navodno povredio nečije osećaje, a Danas, kao list osetljiv na osećaje, ne želi da se neko oseća loše dok čita njegove kolumniste.
Naročito ako je taj neko iz osetljive grupe.
A osetljivih grupa je sve više. Kada jednom svi postanemo članovi bar po jedne osetljive grupe, novinarstvo će morati da se samoukine jer više neće imati kome da piše, pošto neće smeti ni o kome i ni o čemu da govori.
Znam ko će se tome radovati: oni protiv kojih pišu svake dobre novine, jer im je to posao i pozvanje.
E, zato treba novine kupovati na kiosku ili u samoposluzi i čitati ih odštampane na novinskom (nomen est omen!) papiru: kad su jednom u vašim rukama, niko vam ih ne može oduzeti.
Kad je stani-pani, papir je jači od svih megabajta. Vidojkovićev tekst pročitao sam u utorak, u međuvremenu se digla frka, a kako sam vrlo neažuran u bacanju starih novina, lako sam ga pronašao i pročitao ga opet.
Uzgred, mogu i da vam ga kopiram – cijena, prava sitnica.
Elem, kao vaš izveštač sa najopasnijeg mogućeg mesta, iz samog užarenog paklenog središta Vidojkovićeve kolumne osuđene na izgnanstvo u daleku Gutenbergovu galaksiju, dužan sam da vam kažem da u njoj nema ničega opasnog, štetnog ili uvredljivog po bilo koga i bilo šta, uključujući, dakako, i osetljive grupe, poput romske manjine, potiskivane i tlačene i rasno i klasno.
I u tom tekstu i u njegovom svojevrsnom nastavku od četvrtka, Vidojković radi ono što treba da radi dobar novinar i dobar pisac.
Novinar uočava i opisuje ono što vidi i čuje, pisac to, ako ume i ako mu je ćeif, literarizuje, oneobičava, preliva satiričkim tonom.
Oštrica satire, međutim, nikada nije okrenuta prema onima bez moći.
Čak ni kada su oni na izvestan način saučesnici sopstvene nesreće – a saučesnici su baš zato što nemaju ni toliko moći da ne budu saučesnici, što vi ili ja mnogo lakše možemo sebi da priuštimo. Iz razloga koji su mnogo stariji od nas, pa mi za njih baš i nismo nešto zaslužni.
Izvesni predstavnici osetljive grupe su se ipak javili da kažu da su povređeni.
Mislim da se radi o nesporazumu koji se lako može izgladiti, osim ako i kad se, ne daj bože, radi o onoj vrsti predstavnika bilo koje osetljivosti koji žive od iznenađenosti i uvređenosti pred novinarskim ili umetničkim delima.
Ako je to, daleko bilo, u pitanju, onda prema toj osetljivosti ne treba biti osetljiv jer je ta osetljivost osetljiva samo na vlastiti identitetski biznis, inače jednu od antipatičnijih grana postmoderne privrede.
Nije, dakle, tu pravi problem.
Pozivajući se na namernim nesporazumom izazvane osetljivosti osetljive grupe, protiv Danasovog kolumniste javili su se neki istaknuti predstavnici i predstavnice dosetljive grupe, a dosetljiva grupa su oni koji su na kosmički suprotnom kraju društvene piramide od Roma iz kartonskih naselja: oni sa najviše moći i novca i najmanje skrupula i stida.
Kao i intelektualni sateliti koji veselo kruže njihovom orbitom, iz nekih svojih razloga, u koje nije higijenski ulaziti.
Vidojković je, dakle, precizno opisao kako oni sa vrha društvene piramide besramno zloupotrebljavaju one najnemoćnije i najucenjenije.
Da je to tačno, znamo svi, i svako od nas bi tome mogao da priloži poneku priču iz vlastitog iskustva i vidokruga.
Ali, dosetljiva grupa ne voli da se njeni marifetluci tako jasno vide, i zato je odlučila da troluje stvar, da izokrene suštinu naglavačke, da pisca proglasi rasistom, a novine koje ga objavljuju u najmanju ruku licemernim.
U strahu da se ne ogreše o one bez moći, novine su pred iskušenjem da popuste pred prevejanim zanatlijama moralne panike i, radi navodne sigurnosti talaca, pristanu na njihove otmičarske zahteve.
Možda nije loše da ih kao čitaoci okuražite da to od njih nipošto ne očekujete. I naravno, čitajte Danas kupujući ga na kiosku. I čuvajte primerke neko vreme. Sve dok se ne uverite da su svi tekstovi na sigurnom.
