Bojana Anđelić, kolumna za portal Nova.rs
Punih pet godina Više javno tužilaštvo je krilo istinu od javnosti oko istrage Srpske napredne stranke zbog sumnje u pranje novca tokom izborne kampanje 2014. godine. Ovako bi se to moglo izreći ako hoćemo da umanjimo težinu onoga što je tužilaštvo uradilo. Jer gola istina zvuči ovako: Više javno tužilaštvo lagalo je građane Srbije i to u interesu i zarad zaštite vladajuće stranke.
Za one koji su zaboravili, te izborne 2014. godine na račun Srpske napredne stranke 135 osoba je uplatilo po 40.000 dinara. I to možda ne bi bilo sporno da nije otkriveno da su među „donatorima“ kampanje i korisnici socijalne pomoći.
Uprava za sprečavanje pranja novca je ustanovila sve to uz podatak da je na taj način na račun SNS uplaćeno ukupno 5,4 miliona dinara bez objašnjenja o poreklu novca.
Postupak je pokrenut po službenoj dužnosti 2017. i trajao je punih pet godina. Za sve to vreme na svaki upit medija, uključujući i list „Nova“, Više javno tužilaštvo nikada nije saopštilo da je na predmet stavljena oznaka „strogo poverljivo“.
Umesto toga su odgovarali da je postupak u predistražnoj fazi pa čak i da im policija ne dostavlja tražene podatke, da ne odgovara ni na urgenicje…
Ovakvi odgovori su stizali sve donedavno, kada je novinarima „Nove“ konačno saopštena istina - tužilaštvo je ovaj postupak proglasilo tajnim.
Nakon toga, u roku od 24 sata, u danu kada list „Nova“ tu informaciju objavljuje na naslovnoj strani, VJT tek tako odlučuje da sa predmeta skine oznaku „strogo poverljivo“. Tada saznajemo i da je postupak gotov i da navodno nema dokaza za pranje para.
Priznali su da je bilo kršenja Zakona o finansiranju političkih stranaka, ali je, gle iznenađenja, u tom slučaju nastupila apsolutna zastarelost.
I tako smo na delu videli kako tužilaštvo radi u interesu vladajuće stranke.
I nije im to bio prvi put.
Strogo poverljiv je bio i slučaj prikrivanja imovine aktuelnog ministra Siniše Malog, kao i poreklo novca kojim je Aleksandar Vulin kupio stan od 200.000 evra.
U demokratski razvijenim društvima zbog ovakvih afera bi pale vlade, a u Srbiji se korupcija i kriminal funkcionera vladajuće stranke štite. A to čini, ni manje ni više, nego institucija koja bi, tako bar Ustav kaže, trebalo da radi samostalno.
Zakon kaže da se oznaka „strogo poverljivo“ može staviti ako se na taj način sprečava nastanak teške štete po interese Republike Srbije.
Ako je tako, onda se postavlja pitanje ko je političku stranku proglasio državom i po kom osnovu? I ko će zbog toga da odgovara?
I da, Tužilaštvo nije jedina institucija u Srbiji koja je izgubila nezavisnost i samu sebe poništila. Veliki je broj onih koji su se umesto da garantuju vladavinu prava i štite javni interes, pretvorili u zaštitara vladajuće garniture.
