Draža Petrović, kolumna za portal N1
Kada godinama papagajski ponavljate da su vaši najveći neprijatelji “Đilas, Šolak, Đilas, Šolak…”, pa tako u nedogled, nije neobično, kažu stručnjaci za karmu, da vam se na kraju u život umeša neka osoba na slovo Š, tačnije osoba na prva tri slova ŠOL, koja nije Šolak a nije ni Đilas.
I onda ta osoba na prva tri slova ŠOL, koja nije Šolak a nije ni Đilas, zatraži od vas dve stvari koje od vas nikada nisu tražili ni Đilas, ni Šolak, ni Šolak, ni Đilas, vaši najveći neprijatelji. Zatraži od vas da priznate Kosovo i uvedete sankcije Rusiji. I vi na kraju izjavite da mnogo poštujete tog čoveka na prva ti slova ŠOL, koji nije Šolak, a nije ni Đilas.
- Koja šlihtara na slovo Š, zahvaljuje se čoveku koji mu je rekao “zbogom” (nemački „aufiderzen“)? – rekla bi deca za tog čoveka, našeg predsednika, koji nije Šolak, a nije ni Đilas, već se zove Vučić, a preziva Aleksandar.
Druga varijanta ove priče je ovakva: ako vodite politiku koja i nije neka politika, već politika kako da opstanemo na vlasti ja i mojih 40 razbojnika, takozvana Alibabina politika, ako ta politika liči na politiku da smo dobri sa svima, na politiku od Silvane do Nirvane, politiku od A do Š, sve što počne na A, kao na primer Aleksandar, završi na Š, kao na primer Šolc.
Jer uvek kad krenete od A, sve se završi na Š, kaže Marfijev zakon. To kaže i azbuka. I onda vam Š dođe na noge i kaže da od vas očekuje da uradite sve ono što vi ne biste hteli da radite, jer vi ste radikal koji je tek 2008. godine saznao da je srušen Berlinski zid, što pretpostavlja da ćete prema tempu vaših saznanja u vezi dešavanja u svetu oko vas tek 2040. saznati da je Rusija napala Ukrajinu.
Spoljna politika našeg junaka na slovo A, zanimljivo, počela je na slovo Š, takoreći na slovo Šešelj, a završiće se na isto to slovo, na slovo Š, takoreći na slovo Šolc.
A bilo je to ovako: kada želite da dočekate nekoga koga baš mnogo i ne želite da dočekate ali morate jer je takva geopolitička situacija, najbolje je da ceo grad okitite zastavama zemlje iz koje gost dolazi, jer onda izgleda da ste jedva čekali da vam gost stigne.
Tako je Beograd osvanuo u znaku nemačkih zastava, hiljade nemačkih zastava, ali Odbor za šlihtarski doček Šolca (skraćeno: Odbor za ŠDŠ) je imao još nekih ideja.
- Možda da na ulice pošaljemo ljude sa transparentima na kojima piše “Olaf je laf”? – predložio je neko iz Odbora za šlihtarski doček Šolca.
- To nikako. Olaf Šolc ne razume srpski!– rekao je predsednik Odbora za šlihtarski doček Šolca, inače, u slobodno vreme - predsednik svega i svačega i ničega.
- Daj da mu napišemo onda nešto u znak dobrodošlice na nemačkom! Recimo “Op, trt, gevezen, zajn” – setio se opet neko iz Odbora za šlihtarski doček Šolca.
- To nikako! – rekao je predsednik odbora za doček i predsednik svega i svačega i ničega, sećajući se te čuvene replike Caneta Kurble iz serije “Otpisani”.
Bilo je to ono kada su beogradski ilegalci zvani “Otpisani” predvođeni Prletom i Tihijem, četres i neke godine, uspeli da rasture Nemce na buljuke, pa je njihov kolega ilegalac Cane Kurbla slavodobitno na nemačkom rekao: “Op, trt, gevezen, zajn”. Misleći da su na taj način Nemcima jasno rekli istorijsko “trt”. Što i jeste bilo “trt” jer su Nemci uskoro proterani iz Srbije & Beograda.
I svaki Srbin koji je gledao Otpisane zna da na tečnom nemačkom kaže “Op, trt, gevezen, zajn”, iako niko nema pojma šta to tačno znači. Osim da znači – trt!
Ovaj put, razmišljao je predsednik svega i svačega i ničega, Nemci dolaze da rasture njega, takozvanog predsednika na buljuke, i velika je verovatnoća da će ovaj put, umesto Caneta Kurble, gospodin Olaf Šolc na kraju reći “Op, trt, gevezen, zajn”.
A tamo daleko u Prištini, dok je polazio ka Beogradu, Olaf Šolc je upravo sa zagonetnim smeškom na najtečnijem nemačkom izgovarao: “A sad pravac u Beograd! Reći ću Aleksandru: Op, trt, gevezen, zajn”.
Nemačka odiseja predsednika Vučića je počela kada je on sam jednoga dana, pre 14 godina tužno izjavio da je kasno u svojoj političkoj karijeri shvatio da je srušen Berlinski zid. Pa je zato sve negde do 2008. godine bio čvrsto ubeđen da je Berlinski zid i dalje na onom istom mestu gde je i stajao.
Nije mu bilo čudno što ljudi sa putovanja iz Berlina donose deliće Berlinskog zida kao suvenir, već je skoro 20 godina verovao da turisti čupkaju deliće Berlinskog zida kao što su oni očupkali Savamalu za jednu noć, pa te deliće stavljaju na regal kao uspomenu iz Berlina.
I onda mu je došao gospodin Šolc i rekao: “Poštovani prijatelju, od vas očekujemo da na kraju svoje balade priznate Kosovo i uvedete sankcije Rusiji”.
Naš junak, Aleksandar, još će malo da se prenemaže narednih nekoliko meseci. A onda će reći: “Trt”, što u prevodu na nemački znači “Op, trt, gevezen zajn”. I to će reći samom sebi. I priznaće sve što od njega traže da prizna. I uvešće sankcije svima kojima ih treba uvesti.
I to će biti veseli kraj njegove tužne priče, koja je počela na slovo Š i završila na slovo Š.
Aufiderzen, Aleksandre! - što bi rekao Šolc na rastanku, jer Nemci uvek to kažu na rastanku.
