Miodrag Majić, sudija
Mi smo saučesnici sunovrata
Niko nije nevin. Neko je razarao društvo aktivno tako što je destruktivne ideje sprovodio u delo, neko tako što se sklanjao, ćutao i ćuteći pomagao, a neko je saučestvovao. Pravosuđe se nije borilo već je predalo pravosudnu vlast koja mu je po Ustavu poverena. Zato se mora postaviti pitanje profesionalne odgovornosti onih koji su priznali kapitulaciju pravosuđa
Grupa država protiv korupcije nas je prošle nedelje častila izveštajem u kom je zaključila da predsednik Srbije konstantno prekoračuje svoje dužnosti i da je neophodno da se izradi strategija kojom bi se sprečila korupcija, a koja bi obuhvatila ne samo njega već i njegov kabinet i savetnike. Upravo na to je Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, upozorio u NIN-u još 2016. nakon afere Savamala. Šest godina kasnije se nameće pitanje – kako smo iskoristili sve te godine i u kom pravcu smo išli u međuvremenu?
Nešto što ste nazvali „crvenom linijom“ konačno su u svojim izveštajima konstatovali Savet Evrope i GREКO. Da li je ovo buđenje EU?
Čak ako je u pitanju buđenje, mislim da kasno stiže. Bilo je suviše trenutaka kada se moralo ukazati na to da se krećemo putanjama kojima se ne sme ići, ali bojim se da smo te momente propustili. Sada više nema nikakvog smisla reći: Hej, pa vi više nemate institucije. Mi smo jako dugo u režimu potpunog gaženja institucija i njihovog čisto formalnog bitisanja u jednom segmentu, dok ih u drugom trenutno čak nema ni formalno - tri meseca nakon izbora nemamo ni parlament ni vladu. To je jedan od pokazatelja da nama institucije više nisu ni potrebne. Takav ambijent je brižljivo građen i ovo je sada samo finalizacija tog posla. U odnosu na civilizovana društva išli smo u retrogradnom smeru – dok su ona kroz istoriju gradila institucije i razvlašćivala pojedince, mi smo koračali unazad vraćajući ih u ruke jednog čoveka. Da bismo ih povratili potreban je dug vremenski period i potpuno drugačiji ambijent.
Može li u tome da nam pomogne EU s obzirom na to da od vlasti još uvek nismo čuli da odustaje od evropskog puta?
Iako sam se punim srcem zalagao za evropsku integraciju i verujem da je to naš jedini razumni put, moram da kažem da je Evropa takođe saučestvovala u ovome gde smo mi danas. Predugo je imala suviše blag odnos prema onome što se ovde dešavalo i time je doprinela da ovdašnje vlasti steknu utisak da je na evropskom putu štošta dozvoljeno. Činilo se da se tu može ići kako se nama sviđa i da integraciju možemo da sprovedemo po našem modelu. Umesto da smo na evropskom putu bili sve bolji, sve snažniji i kao društvo sve demokratičniji, krenuli smo obrnutim smerom. Evropa je, sklapajući sa nama sporazum o pridruživanju, preuzela i deo obaveze kada je reč o našem usklađivanju sa evropskim vrednostima, propisima, zakonima i civilizacijskim tekovinama. Zbog toga i ona snosi deo odgovornosti, jer ako nakon procesa koji već veoma dugo traje dolazi do zaključka da smo mi sada gori nego što smo bili na početku, onda to mora nešto da govori i o drugoj strani - partneru koji je taj proces nadzirao, kontrolisao i davao smernicu.
A koliki je deo krivice na nama?
Sasvim je izvesno da niko nije nevin. Neko je razarao ovo društvo aktivno tako što je destruktivne ideje sprovodio u delo, neko tako što se sklanjao, ćutao i ćuteći pomagao, a neko je saučestvovao. Кada je o pravosuđu reč, ako želimo išta da naučimo iz ovoga, moraćemo jednog dana da napravimo ozbiljnu analizu o tome ko je, na koji način i u kojoj meri doprineo potpunom gubitku pravosudne vlasti. A to su svakako na prvom mestu ljudi koji su u ovom periodu bili na najistaknutijim pozicijama u pravosuđu. Različite su odgovornosti ljudi koji su bili na najvišim pozicijama u tužilaštvu i sudu i tužilačkim i sudskim telima od odgovornosti onih koji su radili u osnovnim tužilaštvima i sudovima. Borba vlasti je prirodan proces, jedna grana kontroliše drugu i pokušava da joj uzme deo nadležnosti, ali se pravosuđe nije borilo već je predalo pravosudnu vlast koja mu je po Ustavu poverena. Zato se u najmanju ruku mora postaviti pitanje profesionalne odgovornosti onih koji su priznali kapitulaciju pravosuđa. Bez toga nećemo moći da idemo napred, jer će se u suprotnom takve stvari ponavljati.
Razgovarala Sandra Petrušić, Foto Milan Ilić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 14.7.2022.
