Viktor Ivančić, Peščanik.net, 4.4.2016.
Robi K. (IIIa)
Tata je stiskao šake iza leđa i u živčanosti je šetao po kužini. Ja sam sidijo za stolom i tunjavo sam gledao preda se. Mama je za lavandinom brisala suđe i posuđe. Tata je govorijo: „Dobit asa iz zadaće iz hrvackog, tačnije, dobit trećeg asa zaredom iz zadaće iz hrvackog, pa j-bemu mater… to je stvarno… stvarno si teška kretenčina, sine!“ Mama je spremila obrisanu tavu u rernu od špakera i rekla je prema meni: „Nisi ti, Robi, kretenčina, nego si mamin mali miš!“ Tata je okrenijo se prema njoj sa žešćim čudilom. Ja sam isto zableušijo se u mamu sa zbunjozom. Onda je tata okrenijo se prema meni i podviknijo je: „Kretenu jedan kretenski!“ Mama je osmjehnila se prema meni i rekla je: „Mali mamin mišu!“
Onda je tata u roku odma dogibao do mame i dreknijo je: „Dobro, šta je tebi, ženska glavo?! Oćeš mi sj-bat pedagošku koncefciju, je li? Jel tebi možda kul šta ti sin dobiva trećeg asa zaredom iz zadaće iz hrvackog?“ Mama je njemu rekla: „Da slučajno zna pisat sastave i da dobiva dobre ocjene iz zadaća, jednom bi možda moga postat i hrvacki pisac!“ Tata je rekao: „Pa šta fali? Tebi je draže da postane hrvacki huligan?“ Mama je rekla: „Ako postane hrvacki pisac, velike su šanse da bi ga neko moga natamburat, ka šta su prije nekidan išli natamburat onog Tomića!“ Tata je zinijo sa ustima. Mama je rekla: „A ako postane hrvacki huligan, onda će on bit taj koji tambura! Bereš?“ Tata je i dalje fiksirao maminu facu sa zinutim ustima. Mama je obrisala poklopac od teće i rekla je: „Meni je najvažnije da mi dite ne dobije po p-čki!“
Tata je sijo za stol i pripalijo je španjulet. Onda je on nagnijo se prema meni i rekao je: „Vidiš, sine, kako ti je mama jedna kulturna žena! Uopće nema dileme na koga si se uvrga!“ Onda je mama rekla: „Ne samo da san kulturna, nego još i promičen politiku hrvackog ministra kulture!“ Tata je rekao: „O čemu ti pričaš, j-bate led?“ Mama je rekla: „Pričan o tome da je ministar kulture, nakon šta su huligani išli natamburat pisca Tomića, izda saopćenje! A u tom saopćenju piše, citiran: Ovaj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Tata se zblanijo: „Kako, molin?“ Mama je ponovila: „Ovaj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Tata je pitao: „Šta to oće reć?“ Mama je rekla: „Ministar oće reć da je pisac previše sra, pa je skroz normalno da su ga huligani išli natamburat!“ Tata je pitao: „Pa zašto je sra?“ Mama je rekla: „A šta drugo pisci znaju radit?“
Tata je sidijo za stolom i dumao je. Onda je on rekao: „Znači, kad dođe do polemike između hrvackih huligana i hrvatckog pisca, tojest kad huligani idu piscu rascopat glavurdu, hrvacki ministar kulture je na strani huligana?“ Mama je rekla: „Naravski! Jerbo hrvacki huligani provode državnu kulturnu politiku! Kapito?“ Tu je u kužini uletila tišinčuga. Tata je pripalijo novi španjulet. Onda je on okrenijo se prema meni i rekao je: „Okej, sinak, samo ti tako nastavi sa zadaćama iz hrvackog…“ Mama je meni rekla: „Sva srića da nemaš talenta za pisanje sastava…“ Tata je rekao: „Jerbo da imaš talenta, mora bi još imat kacigu, zaštitni prsluk, lovački nož, a možda i pištolj za samoobranu! A sve to košta!“
Onda sam ja uletijo: „Ko zna, ako buden malo vježba, možda ću se i naučit pisat sastave?“ Samo tata je podviknijo: „Nemoj vježbat! Štaš vježbat koji k-rac! Svi živi znaju da su književnici štreberi i šmizle!“ Mama je rekla: „Bolje je, sinak, u životu bit siguran, nego pismen!“ Tata je rekao: „Kad opet budete pisali zadaću iz hrvackog, ti samo prepiši naslov šta van ga je zadala učiteljica, a ispod toga ništa! Predaj joj praznu zadaćnicu!“ Ja sam pitao: „A ako me uča pita zašto mi je zadaćnica prazna?“ Mama je rekla: „Reci joj da taj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Tata je rekao: „Tako je! Uča će isti sekund skužit da si rođeni huligan! Možda će ti odma dat upute kako da provodiš državnu kulturnu politiku!“ Ja sam pitao: „Kakve upute?“ Tata je rekao: „Ako pisac vriđa ministra, puntaš ga šakom! Ako sere po vladi, cipaš ga nogama! A ako vriđa cilu državu, imaš pravo na korištenje bejzbol palice! I takodalje, i takodalje!“
Onda je mama rekla: „A ne znan, isto mi je malo bed da mi se dite školuje za huligana… Sigurno ima i drugih zanimanja kroz koja se može pokazat ljubav prema domovini!“ Ja sam uletijo: „Ja bi tija bit astronaut!“ Tata je rekao: „To je prva liga! Pa i naš premijer je astronaut, sinak, tačno se vidi da je pa s Marsa!“ Onda se moja mama raspekmezila: „A ja bi najviše volila da naš Robi postane likar!“ Tata je rekao: „To isto pruža široke mogućnosti! Ovo je zemlja u kojoj je najnormalnija stvar da jedan ginekolog postane ministar kulture!“ Tu je mami uletilo tupilo od nekuženja. Ona je tati rekla: „Skužaj, al ja san mislila da je naš ministar kulture povjesničar?“ Tata je rekao: „Naravski da je povjesničar! Al stoposto će postat i ginekolog!“ Mama je pitala: „Zašto, j-bate?“ Tata je rekao: „Moga bi ti reć zašto, al prije toga te moran upozorit da taj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Mama je rekla: „Okej, upozorija si me! A sad reci zašto će postat ginekolog?“ Tata je rekao: „Zato šta ćemo ga sad svi skupa poslat u tri pizde materine!“
