Zoran Kesić i ekipa Njuz.neta, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Tresla se gora, rodio se REM. A bolje i da nije.
Regulatorno telo za elektronske medije, kako to gordo i bitno zvuči. Nažalost, ovo telo odavno je prestalo da bude regulatorno, jer ako je medijski prostor, ovakav kakav je, regulisan, kakav li bi tek bio da ga niko ne reguliše? Takođe, ono što gledamo na nacionalnim medijima, teško se može nazvati elektronskim medijima. Dobro, možda elektronski jesu, ali mediji…u najboljem slučaju propagandna glasila. I to u najboljem slučaju. Tako nam je od te gorde i bitne institucije ostalo samo „telo“. Ne zna se čemu služi, ali zato barem ne radi.
Prilikom najnovije dodele frekvencija REM se izgleda rukovodio principom da „nema potrebe menjati ono što dobro radi“, a da Pink, Hepi, B92 i Prva rade dobro govore nam i rezultati poslednjih izbora. „Ništa mi tu ne bismo dirali“, povika REM-ovska većina, nakon što su im kandidati svečano obećali da će biti dobri i uzorni, baš kao i do sada. I da će raditi isključivo u interesu građana. Građanina. Jednog.
I dalje će se na pomenutim televizijama emitovati vrhunski naučni programi poput Zadruge i Parova i hard tok emisije u kojima predsednika nezgodnim pitanjima poput „A kako ste vi, predsedniče, tako super?“ rešetaju Verica Bradić, Milomir Marić i Srđan Predojević, a jedino kada će kanal morati da menjaju čak i članovi REM-a jeste kad žele da vide u direktnom prenosu šta se stvarno dešava u realnosti, recimo neke proteste ili kakva slična dešavanja, a koja se zbog guste programske šeme na pomenutim televizijama ne prenose, već se time bave neke druge, doduše bez nacionalne frekvencije.
Za sada nije poznato šta su pomenute televizije obećale u svojim elaboratima, ali ono što znamo je da im je REM, poput kakvog radiodifuznog Isusa, oprostio sve grehe iz prošlosti i preuzeo ih na sebe. Кršenje zakona na dnevnoj bazi? Targetiranje ljudi? Širenje dezinformacija? Nasilje u živom programu? Pa dobro, nemojmo biti cepidlake, ko od nas nije nekad bar nešto od toga, a možda i sve?
Uostalom, ako su obećali da neće više i to stavili u elaborat, pa zašto im ne bismo verovali? Naravno, uz ono što su već radili uspešno, očekuju se i neka unapređenja. A prostora ima. Tako, na primer, Paparaco lov na Pinku može da se proširi i na opozicione političare, a ne samo da se bave dosadnom estradom. Željko Mitrović bi, takođe, na svoje dronove mogao da namontira razglase i da sa njih iznad srpskih gradova budu emitovane poruke o tome koliko je Vučić najbolji, ali i da budu čitana otvorena pisma posvećena opozicionarima i neistomišljenicima kao takvim. Takođe, veliki, a neiskorišćen prostor za hvaljenje vlasti predstavljaju i rijaliti programi. U Zadruzi bi tako mogle da budu okačene slike Aleksandra Vučića umesto reklama za afričku šljivu, a učesnici bi bili u obavezi da pomenu predsednika bar jednom na svakih 15 minuta, bez obzira na to u kojoj se situaciji nalaze. Zamislite, recimo, svađaju se dvoje zadrugara i jedan kaže: „Ne mogu da verujem kakvo si đubre i ljudski odron, kradeš tuđu hranu! Predsednik Vučić toliko toga obezbedio, puni magacini, a ti ovde mažnjavaš stišnjenu šunku i maslac! Fuj, bre!“
Ne samo da bi predsednik tako došao i do neke nove publike, koja bi ga sigurno odlično razumela, već bi to bio i prvi korak ka jedinoj preostaloj stvari koju nije uradio - ulasku u rijaliti, odnosno ulasku na svoj teren. Amin REM-a ima, šta se još čeka?
