Draža Petrović, kolumna za portal N1
U sekundarne sirovine spadaju sve one sirovine koje su već korišćene i koje mogu da se recikliraju kako bi se opet upotrebile, tu se posebno ceni bakar, a odnedavno se na tržištu sekundarnih sirovina izuzetno ceni Bakarec, najverovatnije direktan potomak bakra.
Bakarec Nebojša, naime, bio je funkcioner i poslanik Demokratske stranke Srbije kada je pre tačno 10 godina izjavio: „Ja ne podnosim SNS. Možda bi oni želeli da pređem tamo, ali ja bih se pre ubio”.
Posle su Bakareca na nekoj političkoj deponiji pronašli sakupljači sekundarnih naprednjaka, specijalne vrste sekundarnih sirovina, i sve više izgleda da Bakarec, svaki put kada kao ponosni član SNS nešto izjavi, napiše ili tvitne, uporno pokušava da se samoubije, kada mu već nije uspelo da se, po sopstvenom obećanju, samoubije pre nego se učlanio u SNS. Pa taj proces samoubijanja, osobito moralnog samoubijanja, traje li traje iako je on uveliko naprednjak.
Ispostavilo se, nećete verovati, da se Bakarec reciklira bolje od bakra, jer je to sada sasvim novi Bakarec, ali neprocenjivo gori od onog izvornog Bakareca, koji je sve do 2014. godine naizjavljivao raznih stvari u povodu Aleksandra Vučića.
Recimo 2013. je rekao:
„Radi se o čoveku koji je potpuni diletant, koji je potpuno nekompetentan za funkcije koje obavlja. Radi se o čoveku koji je u prvih 19 godina svoje karijere to i dokazao. Problem je u tome što tu očiglednu činjenicu da je car go, da su u cara Trojana kozije uši, vidi jako mali broj ljudi.“
Zatim, opet Bakarec o Vučiću:
„Radi se o naduvanom egu, o mesijanskoj psihozi, o verovanju u sopstvene nadljudske sposobnosti, u nekakvu svetu misiju. Istovremeno, sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, primitivnog šoviniste, Šešeljevog apologete. Udvorištvo kojim ga javno obasipaju je odavno odvratno.”
Ili je govorio ovo:
”Dakle, sećamo se čoveka koji nije uspeo da postane ni gradonačelnik, a sada vlada Srbijom mimo Ustava i zakona. Da li je to taj isti čovek? Onaj Vučić, gensek SRS, 15 godina žario je i palio, kao šampion jedne primitivne demagogije”.
I onda, samo sedam, osam godina kasnije, Bakarec počinje da voli sve one Vučićeve negativne osobine, postaje fan mesijsanske psihoze, samo sada kao član Vučićeve stranke i gori je slučaj, kako se čini, od onog Baksuznog Samoubice iz Alan Forda. Onog koji, za razliku od Bakareca, nije obećao da će pre da se ubije nego da se učlani u SNS, nego nikako ne može da se ubije ma šta pokušavao.
Bakarec će vam reći: “Ja sam i hteo da se samoubijem i ispunio bih to obećanje, ali dok sam išao da se učlanim SNS ništa mi nije pošlo za rukom: obesio sam se o kravatu, kravata pukla. Popio cijanid, ništa, izgleda sam imun na cijanid. Skakao sa petnaestog sprata, dočekao se na noge. Skočio pod voz, ali je voz bio toliko brz, da sam se bacio iza voza. I nije mi ostalo ništa drugo nego da se učlanim u SNS i pokušama da izvršim moje kolektivno samubistvo”.
Bakarec, “šampion primitivne demagogije” čije je “udvorištvo prema Vučiću odavno odvratno”, počeo je da se bavi svim onim protiv čega se borio, a pre neki dan je optužio Danas i Novu da vode hibridni rat protiv Srbije i Aleksandra Vučića, čitajući, faktički, isto ono preteće pismo koje je stiglo na adresu Danasa, samo što je to pismo tamo stiglo od nekog (zasad) anonimnog manijaka.
Bakarec naravno nije anonimni manijak, veoma je poznat, ali on zapravo misli da je manijakalnost stvar prestiža u društvu u koje je upao jer nije uspeo da se ubije, pa čita pisma anonimnih manijaka kao da ih je on napisao, i to ih čita u direktnom skupštinskom prenosu.
-Plagijat! Ovo je čist plagijat! – počne da viče onaj anonimni manijak koji je poslao preteće pismo Danasu, slušajući Bakareca kako krši njegova osnovna ljudska i autorska prava.
-Je l’ znaš ti, nesrećniče – javiće se anonimni manijak posle Bakarecu – koliko sam ja truda uložio da napišem to pismo, kolikom sam se intelektualnom naporu izložio da ga sročim od uvoda, preko razrade do zaključka, a ti me pokradeš u najviše skupštinskom domu pred milionima gledalaca! Sram te bilo” – urlaće anonimni manijak.
Tako da se Bakarecu desila tipično naprednjačka nezgoda – dok njegove kolege iz SNS-a ljudi sa univerziteta optužuju da su plagirali doktorate, da su iz tuđih naučnih radova prepisivali čitave pasuse i odeljke, on je rešio da plagira anonimno preteće pismo novinarima, pa će u istoriji ostati upisan kao najpoznatiji svetski plagijator anonimnih pretnji. Koje je bez da trepne ponosno potpisavao sa: Nebojša Bakarec.
Udruženje anonimnih manijaka i autora pretećih pisama garantovano će mu uputiti protest zato što prepisuje od drugih kolega iz udruženja koji su puno znoja, rada i truda, uz neprospavane noći, bez ičije pomoći, uložili da sroče jedno takvo pismo, i onda ga on bez da je trepnuo, uzme i predstavi kao svoj originalni autorski rad. I pročita ga javno.
Bakarecu, međutim, ostaje da dokaže da to nije plagijat, već da je originalni tekst njegov, samo je anonimni manijak taj koji je plagijator. Ili da jednostavno prizna da je on Anonimni Manijak, onda će autorstvo biti nesumnjivo.
I ne sumnja se da će Bakarec to i uraditi, jer, ako je pre učlanjenja u SNS jednom izjavio: “Vučić je psiho”, nije neverovatno da će i sam pokušati da postane isto to, iz dubokog poštovanja prema Vučiću.
Bakarec je na dobrom putu.
