Kako je Jelena Karleuša našla novog menadžera



Nenad Kulačin, kolumna za ''Danas''

Pisati o JK posle briljantnog uratka Dragoljuba Draže Petrovića možda nije baš ni pametno, ali u međuvremenu je njen učinak toliko iritirao svet oko nas da će mi Draža sigurno oprostiti na ovoj 'drskosti'.

Čovek mora da bude mnogo očajan, pa da u pomoć prizove nekoga poput JK. Ali, to je slika i prilika čoveka koji pokušava da se održi na površini.

Samoproglašena zvezda ima dva i kusur miliona pratilaca na Instagramu, i prostom naprednjačkom logikom ukrštanjem sa ona dva i kusur miliona glasova koje je sebi prigrabio taj koji je pozvao u pomoć, dolazi se do rezultata koji svima njima donosi spokoj i nirvanu u ovim turbulentnim vremenima.

Ono što je, međutim problem po one koji su je prigrlili u svoje jato jeste činjenica da JK kako peva, tako i misli. E, to dodatno iritira narod koji čak i da je apolitičan ne podnosi kreštanje, kako u pevanju, tako i u misaonom izražavanju. JK je mnogo više pomogla masovnosti Protesta protiv nasilja, nego što je uterala ljudi u autobuse 26. maja.

I to je problem kojeg nije svestan onaj kojeg podržava u poslednje vreme. On je toliko opijen vlašću i opstankom na njoj, da ne vidi da mu neko poput JK više šteti nego što koristi.

Čak i u današnjoj Srbiji je nenormalno prozivati nekoga zbog nacionalne pripadnosti. JK za sebe kaže da je Beograđanka. To joj najčešće izlazi iz usta i dovoljno govori o kompleksima, ali to nije tema. Tema je da ona daje sebi za pravo da nekoga propituje po pitanju srpstva.

Neko ko je poznatiji po videu iz telefona nego po pesmama, mogao bi da ima za nijansu više socijalne inteligencije i da ne prebrojava ničija krvna zrnca. To je toliko neprimereno i nevaspitano, čak i za nju. Šta vredi njoj objašnjavati da Srbija nikada nije ratovala sa Rumunijom, da su Rumuni više nego bratski narod sa Srbima i da, možda i ono što je najveći dokaz prijateljstva dva naroda – Rumunija nije priznala Kosovo.

Na svom Instagram profilu je napravila svojevrstan stub srama koji u mnogome govori o njoj a ne o svim tim javnim ličnostima koje proziva. Da je malo učila škole i čitala knjige, a očigledno ni časovi pevanja nisu dali očekivane rezultate, mogla je da zaključi da nije moralno svoje mišljenje temeljiti na materijalnoj koristi.

Dok nije zaarlaukala na novogodišnjem koncertu u prisustvu Gorana Vesića, ćutala je kao zalivena. Za razliku od svih tih glumaca koji „zloupotrebljavaju“ volju čoveka kome se sada zaklela na vernost, ona zna da su ti novci kojim je plaćena malo više njegovi, nego naši.

Sad konačno ima pravog i sposobnog menadžera. Taj ju je čak vratio i na Pink. On sve može. Možda joj da i emisiju da vodi. To bio, međutim mali problem, jer Pink već ima jednu kraljicu šera. Mada, i jedna i druga tvrde za sebe da su najbolje, jedine i nezamenljive. Bio bi to sudar titana na Pinku.

Šalu na stranu. Menadžeru nije lako. Na koga da se osloni? Na svog budućeg zamenika u tom novom pokretu Ivicu Dačića? Taj mu je poručio 26. maja sa bine da ga neće dati, ali zna menadžer kako Dačić nije dao ni svog predsednika Slobodana Miloševića, a da neće njega. Kako verovati čoveku koji kaže da ne da predsednika, a jednog je izdao i prodao.

Neće njemu biti lako ni sa JK, bez obzira što je dozvala kišu u subotu 27. maja i verovatno odradila svaki evro koji je dobila za taj novogodišnji koncert. Ume ona svakoga da potkači i otkači. I ja sam čak potpao pod njen uticaj svojevremeno kada sam pokušao da razgovaram sa Markom Vidojkovićem da je ugostimo u DLZ. Srećom, Marko je bio za nijansu normalniji, trezveniji i pametniji od mene i tako smo se spasili sramote.

Zamislite samo da smo je ugostili, ne bi nas oprali ni Dunav ni Sava. Srećom, imamo nekoga ko prihvata sve. Kakav je trenutak, on bi sada prihvatio i Vidojkovića i mene, i menadžerisao bi nas. Taj ne bira, slično kao što opcije ne bira i JK Sada da joj ponude da uređuje muzički program za fontanu na Slaviji, oberučke bi prihvatila.

Elem, psi laju karavani prolaze. Marinika, Gorice, Nikola Kola, Bjela, Ceco Bojković, Sergeju, Bane, Gordane, Seko…, glavu gore. Kada vidite ko vas stavlja na stub srama možete samo da budete ponosni i sigurni da ste na pravoj strani.