Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Srbija ne može da prežali svoju decu. Takva živa rana ne zarasta. Ostaje nam da se njima molimo za oproštaj i sačuvamo sve najdragocenije što se može sačuvati od onih koji nam se smeju.
Videli smo troglavu pticu rugalicu, ili nešto sasvim drugo, onostrano, skaredno, jezivo, neusklađeno sa ljudima koji ćuteći hodaju gradom želeći da vrate slobodu koju su im oteli nedostojni.
Kome su se oni rugali one večeri i pokazivali potpunu tupu opijenost svojim podvigom, dok se osma devojčica iz uklete škole borila za svoje poslednje sate?
Nije lako pojmiti te misaone procese koji onu dvojicu dovode do portreta sa damom punom radosti. Dama je premijerka. Ona je najduhovitija u moćnom trijumviratu, njene dosetke su proizvod nepoznatih puteva, posebnih mentalnih impulsa i neželjene igre uma. Njen vitez je sedeo pored nje, tu je bio i dr Mali, grupa sabrana za podsmeh i veselje. Sačuvaće vlast od ovih koji hodaju a ne vide se nigde. Ljudi koji bilo gde idu izvan njihove volje ne postoje. Čovek koji broji ne zna koliko ih je bilo, ali zna koliko nije.
Hajde Ana, neka nas slikaju, pa ti postavi to, da se vidi i zna da je nama svejedno šta se dešava izvan nas. Baš nas briga! Ja znam šta se dešava, ne dešava se ništa, to je šaka jada, divljaci, besposličari, pijanci migranti, hijene i lešinari, njima je Brkić ideolog. E daj, neka vide koliko smo mirni i koliko šarma i harizme ima kod nas troje. Naše slike će obići svet, kao svedočenje o prisustvu duha, odsustvu straha i bilo kakvih emocija.
Troglava hidra je postala devetoglava, svaki od njih je utrostručio svoje podsmevanje tragediji.
Morali smo u tom čudovištu, ostvarenom kao sijamske trojke, sažete u jedno telo nepoznate namene, da vidimo i svoju sliku.
Kao strašno svedočenje o surovosti, prizor je došao iz centra vlasti, iz centra našeg grada, od prikaza koje ni po čemu ne pripadaju Beogradu i onome što je on nekada bio. To je opšti poraz, iz njega su došle nepojmljive tragedije čiji vlasnici nam se smeju oslikanim licem Džokera Hoakima Finiksa. Zbog toga su ptice rugalice među ljudima nepojmljive a ipak postoje kao proizvodi beskrajnih socijalnih zagađenja. Njihovo se postojanje ne može objasniti izvan modernih mitova o svemoći onostranih sila. Šta čini Anu i njenog Šefa toliko moćnima, šta oni to imaju što ih pokazuje da izgledaju kao da su srasli sa vremenom? Ništa, baš ništa, i tu prazninu nije moguće ukloniti razumnom idejom. Ona se opire raciu i udaljava nas od svega što ima smisla. Ta slika je projekcija uništavanja kao ključne ideje. Nezamisliva su druga lica koja bi mogla da sprovedu sve što nas je snašlo.
U Utisak nedelje se javio deda ubijene devojčice Ane. Bio je to posebno potresan trenutak, dodatni čas ličnog i doživljaj opšteg očaja. Taj unesrećeni čovek je postavio pitanje: kome se ovi smeju? Taj trenutak nas je doveo do spoznaje koliko je Srbija još živa a koliko nije. Kako da izađemo na kraj sa svojim zabludama da nas ima?
Na Aninog dedu je odmah nasrnuo dežurni šarov iz gazdinog čopora, tvrdeći da njegovo očajanje zbog gubitka unuke, učenice V-2 razreda, ne potiče iz uma, srca i prazne duše, nego da je to od uticaja N1.
Možda je to taj vrhunac neopisive strave, ono što nema ime, ništa koje govori iz ostataka usahlog uma i morala, razlog za strepnju od najezde njemu sličnih.
Već danima traje skoro prisilna mobilizacija članova sekte za dolazak na skup koji još nije viđen. Autobusi su na kanalima, objavljen je i obogaćeni jelovnik za podvižnike, podeljene aplikacie sa mapom skupštine za one koji zalutaju. Povećana je dnevnica po dolazećoj glavi uz slobodan dan za odmor od napora i radosti. Ima pouzdanih glasova, međutim, da se među robljem širi otpor, ali i da represija jača. Biće to skup očajnika privedenih da vide Mesiju. Vide ga oni svakoga dana, ali on ih dovodi u Beograd da budu na drugoj strani od većine naroda. To je poseban oblik torture nad ljudima upotrebljenim za isposničko hodočašće i opasan nacionalni raskol.
Njihov gospodar je ponudio opšte izbore za septembar, kako bi smirio pobunjenu Srbiju.
Jesen je daleko a petak dolazi za dva dana. Izbore pod svojim uslovima ne može da izgubi. Ali svakog petka gubi po jednu nijansu oholosti. Troglava ptica rugalica tragediji je uvredljivi trag u vremenu, ožiljak koji se ne briše.
Okružen pretorijancima poručuje da ovde neće biti Majdana.
To niko nije ni nagovestio. Ovo je Beograd zaćutao od tuge i kipti od besa.
