Ćerka poslala mejl zaštitniku pacijenata, pa joj majku „za kaznu“ izbacili iz bolnice u Beloj Crkvi



Nakon mejla koji je ćerka pacijentkinje uputila zaštitniku pacijenata njena majka je, kako tvrdi, izbačena iz Specijalne bolnice za plućne bolesti u Beloj Crkvi. I to je samo deo priče o kršenju prava pacijenata do koga je u ovom slučaju došlo u ovoj ustanovi. Kakav odnos prema pacijentu garantuje zakon, a kakav pokazuje praksa?

Jedan mejl i jedno pitanje upućeno Zaštitniku pacijenata. To je, tvrdi Jelena Šurjanac, bilo dovoljno da njena majka bude izbačena iz bolnice.

„Kako je moguće da u zemlji koja je ekonomski tigar moj otac kupuje i nosi lekove koje joj prepisuju lekari u bolnici“, pitala je Jelena, nakon što su iz bolnice po drugi put tražili da se za njenu majku dokupi terapija.

Iz bolnice joj je stiglo ne sasvim jasno opravdanje: „Naglašamo i to da se u našoj bolnici nabavljaju lekovi vezani za lečenje plućne patologije, odnosno da nabavljamo lekove sa liste lekova koje je RFZO propisao.“

A zakon kaže da…

„U toku stacionarnog lečenja osiguranom licu stacionarna zdravstvena ustanova dužna je da obezbedi sve neophodne lekove i medicinska sredstva.“

Pa ipak, dva sata pre nego je Suzana naglo i bez najave otpuštena iz bolnice…

„Načelnica drugog odeljenja rekla joj je da pita ćerku šta je to pisala. To je u 11 sati. Niko je nije obavestio da če dobiti otpusnu listu ni da je odlučeno. Mama je otišla, zaspala i u jedan sat je sestra ušla, počela da viče da se budi, diže, da se spremi, sve spakuje i u tom trenutku je i tata došao. Njega su zvali i rekli da hitno neko dođe po nju, ona izlazi iz bolnice“, priča Jelena Šurjanac.

Zaštitnik pacijenata i o ovome je obavešten, ali nije reagovao.

„Ta služba je kao iz onog vica: čemu ovo služi, a uz to i ne radi. I to je veliki problem, i veliki problem je što mi nemamo zapravo zaštitnika prava pacijenata. Mi se zalažemo da zaštitnik prava pacijenata bude osnovan kao zaštitnik prava građana, da bismo onda dobili koliko-toliko nezavisnog i objektivnog zaštitnika prava pacijenata i da pacijenti u određenim situacijama imaju kome da se požale“, navodi Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije.

Izbacivanje iz bolnice samo je, međutim, kulminacija neprofesionalnog tretmana kojem je pacijentkinja bila izložena, tvrdi njena ćerka. Načelnica odeljenja na kom se lečila odbila je i da joj da informacije o urađenim analizama.

„Njoj je doktorka rekla da to nije njen posao, da je njen posao da leži, da li ona njoj veruje i da se ona time bavi i da nema šta mama da razmišlja o tome“, priča Šurjanac.

Pilipović ističe da je „to ono protiv čega se mi borimo vrlo neuspešno još uvek“.

„Za sto godina ćemo imati više uspeha. Dakle, mi smo pacijenti, mi se lečimo, zdravstveni sistem sa sve doktorima i sestrama je tu da nam pomogne da se mi izlečimo“, ocenjuje Šurjanac.

Pravo da bude informisan i obavešten, kako bi u svom lečenju mogao da učestvuje, pacijentu je zakonom garantovano. Zbog toga je Suzanina priča došla i do zdravstvene inspekcije, ali do Suzane, kao ni do naše redakcije od inspekcije nije stigao odgovor. Obratili smo se i bolnici, ali i ona ćuti.

Izvor: N1 Beograd