Draža Petrović, kolumna za portal N1
Kada ste osvedočeni naprednjak, postati uvučićević je veoma laka disciplina. Uvučićevići su šampioni uvučićivanja, sporta gde se što više treba uvući tamo gde bog zapoveda, pa onda uživati u blagodetima uvučićivanja, biti narodni poslanik, direktor javnog preduzeća, ministar, medijski mogul ili već neki slični Dragan J. Vučićević, slavni čovek po kome je čitava ova serija ljudi dobila ime.
Mnogo je teže kad nisi oduvek bio uvučićević, ali moraš da postaneš, jer, od nečega mora da se živi, braćo i sestre, naprednjaci & naprednjakuše.
Tako su od silnih originalnih uvučićevića iz Srpske napredne stranke mnogi izvisili za listu kandidata za narodne poslanike jer su tamo mučki s leđa upali Tatjana Macura, predsednica udruženja “Mame su zakon”, koja je pre toga tvrdila da je Vučić jedan običan šonja, što će reći da nema ono za šta je Informer tvrdio da ima preko cele naslovnice; zatim Radoslav Milojičić Kena, predsednik udruženja “Kelneri su zakon” iz Smederevske Palanke, koji je tvrdio da Vučić želi biti gospodar života i smrti koji gazi Ustav, kao i Dejan Bulatović, predsednik udruženja “Ćurani su zakon” iz Šida koji je za Vučića tvrdio da je izdajnik i lopov koji će da završi u zatvorskom odelu.
Oni su na toj listi završili pre svih originalnih naprednjaka jerbo je hobi predsednika Vučića da ponižava ljude, ali od ponižavanja ljudi više voli da gleda kako neki ljudi, dobrovoljci, sami sebe ponižavaju do povraćanja. Samoponižavanje je zakon koji kaže: “Ko želi da postane neka faca u SNS, a bio je opozicija, ima lepo da poliže sve ono što je pričao, da proguta, i onda možemo da pričamo o daljoj saradnji na dobrobiti svi građan Srbije koji glasaju za nas”.
– Ovi što su me pljuvali, sad će lepo sve to da poližu – taktika je osmišljena za akciju “Pljuni Vučića, pa poliži Vučića”.
Nađeš dakle ljude koji će da poližu sve ono što su prethodno pljuvali i onog koga su pljuvali, ali zauzvrat će morati da pljuju i one s kojima su se prethodno (s)lizali, na primer Đilasa Dragana, čije stranke je onaj Dejan Bulatović bio potpredsednik i osvedočeni branilac njegovog lika, dela i njegovih legendarnih 619 miliona evra, do u cent.
Ali, jbg, onda je Bulatović Dejan, mučki s leđa, i to Vučićevih leđa, naglo počeo da viče “Živeo Aleksandar Vučić” po Skupštini, i plasirao se na visoko 41. mesto izborne liste SNS, jer prednjači u lizanju onog što je prethodno ispljuvao po Vučiću, od Vučićeve glave do Vučićeve pete. A i setio se čuvenog ratnog zločina koji je Dragan Đilas počinio na njegovom imanju u Batrovcima, kada je ustao u odbranu ćurana, tako što je tukao svog psa koji je napao ćurana.
U originalnoj izvedbi samog Bulatovića priča deluje jezivo: “Đilas je 2021. došao kod mene na imanje, u selo Batrovci, sa ćerkom. Došli su na trešnje. Sa sobom su poveli i psa kog je udomio. Otišli smo u voćnjak, tu su bile puštene ćurke i kokoške i njegov pas je napao ćurana. Pas je verovatno imao nečeg lovačkog u sebi, tako je reagovao, zaleteo se i počeo da čerupa ćurana. Đilas ga je uhvatio, počeo da viče: „Pusti“, ali pas nije hteo. Dragan je onda uhvatio psa, doveo do izlaza i počeo da ga tuče” – ispričao je Bulatović krucijalni dokaz protiv Đilasa sa njihovog druženja po njegovom voćnjaku gde su brali trešnje.
- Izvinte, jeste vi možda pali s trešnje? – pitali su sigurno Bulatovića kada je prvi put ispričao ovu priču koju sada priča kad god se stigne do teme “Zločini Đilasa i ostalih 619 miliona razloga zašto ga mrzeti”, jer bi logično bilo da je istog dana, tamo među trešnjama, pozvao Levijatan, koji bi skembao Đilasa i mučio ga u nekom podrumu dok ne bi priznao.
Mada, realno gledano, to i nije neki dokaz da Đilas ne voli životinje, jer neko ko je ustao u odbranu golorukog ćurana svakako voli životinje, ali izgleda više voli ćurane od kučića, što bi Đilasu bila olakšavajuća okolnost da ga je Levijatan skembao i mučio u nekom podrumu.
- Slušaj Dragane, mučenje će trajati kraće zbog odbrane ćurana, čime si ipak dokazao da u životinjskom carstvu najviše ceniš pernatu živinu – kazali bi mu “levijatanci”.
Ali, Bulatović ga nije prijavio na vreme, pa je ova priča koja ledi krv u žilama ugledala svetlost dana, takoreći svetlost Srpskog telegrafa, Pinka, Hepija i Aloa, tek kada je on trebalo da poliže sve ono što je pljuvao po Vučiću i istovremeno pljune onog s kojim se prethodno lizao. Gadan posao, ali isplati se.
U originalnoj izvedbi Dejana Bulatovića ta priča pokazuje sledeće: “Dragan nema empatiju prema ljudima i životinjama. On koristi ono što je popularno, a sad je to briga o životinjama, pa se hvali da ih i on voli, a nije tako. Pa pogledajte šta je meni uradio, a trebalo je da budemo kumovi. Kad mi je izgorelo domaćinstvo, pomogao mi je, pokazivao je empatiju, a čim sam ušao u sukob s Marinikom, on je pretio da, ako mu ne dam menice, pustiće mi tužbu. Kad mislim drugačije od njega, preti uzimanjem domaćinstva”.
Opa, bato, izgleda da i Dejan ima empatiju samo prema onima koji imaju empatiju prema njemu u vidu para.
I za ovo treba prijaviti Đilasa, ali ne Levijatanu, već organizaciji “Krov nad glavom”, koja će ga mučiti u podrumu dok ne objasni zašto je tražio da da mu neko vrati pare po sistemu: “Kume izgore ti kesa i kume izgore ti kuća!”
Valjda će biti još nekih priča sa imanja u Batrovcima, koje će ispričati Bulatović, koji kao i Đilasov udomljeni ker u sebi ima nečega lovačkog, pa mu priče liče na totalno lovačke.
Na primer: “Nećete verovati, Đilas je pred jedan katolički Božić došao kod mene na imanje, i naredio mi da zakoljem istog onog ćurana, jer je to božićni običaj, iz čega sam ja zaključio ne samo da on ne voli životinje, nego je i tipičan katolik, pošto katolici kolju ćurke pred Božić, a mi pravoslavci koljemo prasiće”.
Pa onda: “Jednom Đilas i ja beremo višnje, kad ja padnem s drveta, udarim glavom, i u trenutku mi sine: Ma koji će mi moj Đilas, bre, da berem s njim trešnje po Šidu, Vučić je zakon!”
E sad, problem kod ovakvih novih uvučićevića nastaje kada recimo, jednog dana počnu da pričaju nove anegdote tipa: “Vučić je 2024. došao kod mene na imanje, u selo Batrovci, sa ćerkom. Došli su na trešnje. Sa sobom su poveli i psa kog je udomio. Otišli smo u voćnjak, tu su bile puštene ćurke i kokoške i njegov pas je napao ćurana… I onda ga je Vučić prebio, skoro ko Đilas”.
Uvučićevićima je teško verovati zauvek. I onaj originalni uvučićević je prvo hvalio Đilasa, bio urednik njegovih novina, pa onda završio kao glavni pozadinac kod Vučića. I iz pozadine dopro na prvu liniju fronta.
Takvi su vam ti uvučićevići.
