Piše Svetislav Basara: Muda umesto bubrega


Piše: Svetislav Basara

Bilo je više nego očekivano da će RTS-ov menadžment publicirati utuk na Đidovo j’acusse publiciran onomad u Danasu. Kao što sam već rekao, Đidovu optužnicu nisam pročitao - ali sam kao onaj novobeogradski zastavnik garantovao za tačnost svih informacija - dočim sam RTS-ov utuk pročitao iz istraživačkog mazohizma, istog onog koji mi daje snagu da pažljivo čitam i tekstove Ljilje Smajlovićke.

RTS-ova saopštenja i utuci i Smajlovićkina tekstualna i televizijska proseravanja za pažljive čitaoce su kompendijum socijalnog kamufliranja, uvaljivanja istih bajatih muda umesto bubrega po hiljaditi put i karanja u zdrav mozak, koja, zahvaljujući masovnoj omekšalosti ovdašnjih mozgova, završavaju tako što j-bene stranke traže da im zavrću i uši.

Antologijski primer megakaranja u zdrav mozak - koje su j-bene stranke platile nekoliko miliona evra - bila je pompezno najavljena TV serija „Stefan Nemanja“ u produkciji RTS-a, koja je u oštroj konkurenciji bila fijasko na ivici krivične odgovornosti, toliko veliki user da je na nekoliko dana suspendovala srpske podele jer je i patriotski i građanistički blok bio jednoglasan u „oceni“ da je u pitanju basnoslovno sranje.

I - šta? Ništa. Bivši (i sve bivšiji) Bujke se pojavio na televizoru - ili na konferenciji na štampu, ne sećam se više - i blagoizjavio da su sve te kritike „zlonamerne“, da je serija „odlična“, da bi tu i tamo moglo nešto da se doradi. I to je bilo to. Serija je nastavila da se prikazuje, a moja neznatnost je tom zgodom u Famoznom obećala 1.500 evra nagrade svakom onom ko dokaže da je odgledao sve epizode. Neki su se, kako su me obavestili moji obaveštajci, polakomili na nagradu, odlučili da seriju odgledaju do kraja i pomrli od dosade.

RTS-ov utuk je - takođe predvidivo - bio zasnovan na mešavini odbrambene strategiji Hegelove pijačarke i ofanzivne taktike komunističkih aparatčika, što će reći da je osnovna poruka utuka bila „ti ćeš meni da kažeš da su mi jaja mućkovi, a majka ti se karala sa francuskim vojnicima“ i omiljeni Smajlovićkin prosed: „Vi ćete nama da kažete da ne poštujemo ljudska prava, a mučite crnce“.

Prednost SFRJOT-ovog jednopartijskog sistema i pozitivna atmosfera u društvu - koje jugonostalgičari previše idealizuju, i SFRJot je bio qwrzu ravan - zasnivala se na činjenici da je u opticaju bila samo jedna zvanična verzija, priopćavana javnosti putem samo jednog televizora. Bilo je tu laganja, mašćenja i bulažnjenja iha-ha, ali - bitna stvar - nije bilo foliranja, prenemaganja, izigravanja objektivnosti i - najbitnije - muda koja su uvaljivana umesto bubrega nisu bila bajata.

Koga interesuje sadržaj RTS-ovog utuka, neka ga potraži na portalu Danasa - mada ne preporučujem - mrzi me da prepričavam, ali ću ipak doneti „zaključak“. Najinteresantnije je da je u Đidovom j’accuse tačno sve što je rekao o RTS-u. Takođe je interesantno da je u RTS-ovom utuku tačno sve što je rekao o Đidu, njegovim poslovima, danima i televizorima, a najinteresantnije je da u svemu tome nema ništa što nije tačno.