Osmi mart se tradicionalno slavi kao Dan žena, međutim, razloga za prazničnu atmosferu, posebno u Srbiji, nema baš mnogo. Žene su ugrožene na mnogim poljima, a najčešća su žrtva nasilja.
Tanja Ignjatović iz Autonomni ženski centar kaže za Danas da je izrazito nepoviljni politički, ekonomski i društveni kontekst, kakav je u Srbiji, uvek nepoviljniji za žene.
– Mnogo je više problema u svim važnim oblastima – zapošljavanje i rad, neplaćeni kućni rad i briga o deci, obrazovanje i slobodno vreme, zdravlje, sprečavanje nasilja i drugo – nego što je rešenja. Posebno izostaju sistemska i rešenja na dugi rok, a to troši ogromnu energiju žena na puko prezivljavanje – ukazuje Ignjatović.
Iva Parađanin, autorka podkasta Tampon zona, smatra da žene nikada nisu bile bliže jedna drugoj, a nikad dalje od sistema.
– Epidemija femicida prelila se i u ovu godinu, institucije ostaju gluve, a antirodni i desni narativi poprimaju nove formate i oblike, i prete da ugroze neka od najosnovnijih prava. Svedočimo intenzivnoj normalizaciji svih oblika nasilja, ali sa druga strane progovaramo o nepravdama glasno i glasovi su sve jači i sve brojniji – ističe Parađanin.
Kako kaže, deluje joj da nam je kolektivno prekipelo.
– Ženski princip solidarnosti i integritet jaki su resursi koje imamo i mislim da moramo da nastavimo da verujemo u njih, iako podrška institucija potpuno izostaje – ukazuje Parađanin.
Dragana Pandurević Jovović, urednica portala Zadovoljna.rs, ocenjuje za Danas da i ove godine dočekujemo Osmi mart u zemlji u kojoj besplatna pratnja na porođaju ne samo da nije moguća i dozvoljena u svim državnim porodilištima, već smo na tom nivou svesti da ogromna većina muškaraca nikad ne bi ni pristala da prisustvuje rađanju svog deteta.
– To je sistem potpuno razoren korupcijom, u kojem ako nisi kod izabranog lekara išla privatno na vođenje trudnoće ili ako nisi na porođaj došla sa kovertom, ako si „ničija“, ogromna je šansa da neće biti ispoštovano tvoje pravo na dostojanstven porođaj i najbolju moguću negu. Oni koji su odgovorni za rasulo u zdravstvenom sistemu, umesto da shvate hitnost rešavanja problema akušerskog nasilja, da rade na sistemskim rešenjima, da prepisuju dobre prakse iz razvijenih država, više brinu o demagogiji i jefitinim populističkim obećanjima, a trudnice na porođaj odlaze prestravljene i iz porodilišta izlaze sa traumama – zaključuje naša sagovornica.
Izvor: Danas