Marko Šelić Marčelo, kolumna za ''Danas''
Pa, hrabra i srčana omladina najzad je javno izgovorila suštinu: da bi bilo koji zahtev zdravoga razuma bio ispunjen, S Uma Sišavši mora da siđe i s vlasti.
Mora da sjaše s naših života, da siđe s televizora na kojima je proveo više vremena nego bapski štrikani miljei. Lako biti neće, to je svima jasno, jer što više silazi s vlasti, izgleda da više silazi s uma.
Dešava se bolan rascep instagramskog pseudonima buducnostsrbijeav – na budućnost Srbije i na onaj žalosni ostatak. Oni kojima budućnost zaista pripada umili su celu zemlju, i progledala Srbija sada zna. Ne pozivaju oni na crtu Njega, nego nas. Pitaju nas zaslužujemo li bolje, bolje reći zovu da zaslužimo.
Kakvu god listu predložili, stvar je referendumska: il’ si lista, il’ si glista. Bukvalno, jer glasaće se kičmom.
Odlična je vest što smo se kolektivno ohrabrili, valja se ponosito u grudi busati – ali iz njih ne iseliti strah. Ne sasvim. Tako će nam pažnja ostati oštra.
Ne treba nikad s uma smetnuti i potceniti koliko je opasan protivnik koji nijedan potez ne smatra dovoljno bednim da je nedopustiv. O čemu najnovije svedoči američka ekskurzija, pri kojoj je Sir Oliver ovdašnji probao da priđe Trampu i ponudi ko zna kakvu trampu, cijena prava sitnica; influenserka je tom prigodom htela i da se slika za instagram, da zadivi sve one koje inače fascinira mišeće uvlačenje u bekstejdž, da im potisne iz sećanja infamozno sedenje na hoklici, ne, hokličar je sad Trampu ortak, videće ga najmanje dvaput, zvaće ga drug posle i na after, možeš i da spavaš kod mene u Beloj gajbi ako se zapijemo, pa naši smo, cirkaj to vince slobodno, vodim te sutra na golf kad odmamuramo. Kad ono međutim.
Cela ta priča s pokušajem upada na lažno ime toliko je bolno zamisliva da niko ne sumnja u verodostojnost.
Njegov šibicarluk od one je vrste koja se ne može brusiti, vašarski prevarant počne karijeru znajući da su neki ljudi naivni, ali s dugim stažom počne da misli da su svi ljudi glupi, a njegove veštine neprozrive.
Naravno da će probati da uđe na donatorsku večeru trikom kojim se ne da zavarati ni kontrolor spiska gostiju na koncertu u Domu omladine.
Pa mu je od neuspeha tako pozlilo da su mu prepisali hitnu vožnju avionom preko pola globusa, jer opštepoznato je da kad ti je mukica lekari preporučuju ringišpil.
Ranjen u sujetu, glavnu supstancu od koje je satkan, pridigao se nekako iz postelje da poljubi skute drugom bogu, onom kod kojeg se poslovično zbrinjavaju porodice ovdašnjih veleštetočina kad dočekaju konačan politički krah.
Car je sve više go, a od špila s lažima preostaju samo one za laganje samog sebe; nevolja je što kad ostaneš kratkih rukava – vide ti se karte koje si u rukavu štekao.
Priteran svojoj suštini, sad će biti gori no ikad. Što direktno znači: mi moramo biti bolji no ikad. Bolji od sebe.
I ta trasa fino ide. Studenti su morali po ubrzanom kursu da savladaju ono što mnogo stariji od njih nisu: političku pismenost. Od svih onepismenjavanja naroda, ta je režimu vazda bila najvažnija.
Ne treba se ljutiti na mlade što su usput nešto i pogrešili, ograđivali se od prirodnih saveznika; zbog toga što su jedno 90% poteza povukli zrelije, lepše i organizovanije od svih nas, mi često zaboravimo onih 10% gde su – „deca“.
Nefer je, pre svega nefer, okolnost što su svetlosnom brzinom morali da ukapiraju sve ono što čitav narod ne kapira decenijama.
Deca protiv decenija, to je situacija, i evo, položili su i taj ispit. Žrtvovali su svoju bezbednost, u toliko navrata gotovo i svoje živote, odustali od ispitnih rokova da bi celoj zemlji dali upravo ispitni rok.
Stručni vele da taj zahtev treba još malo doterati, neke stvari precizirati, verujem da će tako i biti.
A dok se sve to kuva, pogledajmo još jednom novoizgrađenje krovove što prokišnjavaju i nakrivljuju se ka našim glavama.
Zastrepimo svaki put kad hodamo ispod bilo čega što su kradljivi šarlatani podigli. Setimo se političkih zatvorenika, talaca koje drže onamo na Klisi.
Slušajmo kako nasilni režim ciči: „Dosta nam je nasilja!“, i znajmo: nije im dosta nimalo, jer oni ga sprovode.
Što neko reče, ima li jednog videa gde studenti nekoga povređuju?
Gledajmo delulu rukovodstva RTS-a, što se javno pravi blesav dok izveštava isto kao u Slobino vreme. Primetimo, svi, šta rade Dijani Hrki.
A onda, ništa levi, desni, ovi, oni. Posle ćemo se očas posla svi vratiti svojim ideologijama. Sada? Postoje samo dve stvari: rodoljublje i ćacionalizam. Upravo tako izgledaće i glasački listić.
