Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, izjavio je u emisiji Studio N1 LIVE da je udeo države u formiranju cene dizela oko 65 odsto, kao i da ukoliko bi se desilo da država neko vreme odustane od svojih "zahvatanja", cena litre dizela bi iznosila 52,90 dinara.
On je pojasnio da je spuštanje cene nafte na berzi na "nula dolara" presedan, koji se do sada nije desio, ali je pojasnio da je takva situacija trajala samo jedan dan, kao i da je dan nakon toga cena nafte iznosila 14 dolara po barelu.
"Tu se radi o samo jednom tipu nafte. To je američka laka nafta i radi se o berzi u Severnoj Americi. U pitanju je anomalija u izračunavanju tih kotizacija. One se na način na koje se izračunavaju danas, izračunavaju desetinama godina unazad i nikada nije došlo do ovakve situacije. Nije anomalija jedini krivac, opšte stanje na tržištu je doprinelo tome", kaže on i ističe da je taj petak bio jedan specifičan dan.
"Prethodnog dana kada se trgovalo američkom lakom naftom, to je bio petak, cena nafte je bila 18 dolara po barelu. Dan nakon te negativne cene, cena je bila oko 14 dolara po barelu. A tog dana je cena bila u minusu zato što je to bio poslednji dan za ugovaranje isporuka u maju, zato što imate veliki broj dugoročnih ugovora, gde se bez obzira na stanje na tržištu neko obavezao da će isporučivati sirovu naftu, i sva skladišta gde je mogla da se smesti nafta bila su puna", ističe Mićović.
Dodaje da je višak u ponudi nafte postojao unazad nekoliko meseci, pa su se viškovi razmeštali svuda po svetu, uključujući i flote tankera, koji danas u najvećoj meri služe kao rezervoari za čuvanje sirove nafte.
"To znači da je tog dana bila anomalija, i više se nije dogodila. Međutim, mi imamo tržišno kretanje i izuzetno nisku cenu sirove nafte. Brent je pao na ispod 20 dolara po barelu, to je evropska referentna nafta, i to je ono što nas, i sve u Evropi zanima. Ta cena ne omugaćava ni normalnu eksploataciju, niti može da se ulaže u nova istraživanja koja bi zadovoljila potrebe u narednim godinama", napominje Mićović.
Kaže da tržište nafte trpi udarce sa dve strane, sa jedne strane su proizvođači, a sa druge strane je potrošnja neverovatno opala, zbog svega što se dešava.
Komentarišući nezadovoljstvo srpskih vozača što cena u Srbiji nije dovoljno "pala", on ističe da su za to krive velike dažbine.
"Pazite, državne dažbine su 86 dinara na litri dizela. Mislite li da je realno da se sa 14 dinara može pokriti sve, od istraživanja, preko proizvodnje nafte, tankera, transporta, rafinerije, prerade do benziske stanice? Vrlo teško. Kada govorimo o maloprodajnim cenama onda moramo da uđemo u strukturu cene. Moramo da kažemo da su oko 65 procenata državne dažbine. Znaći, sav ovaj pad od 25 dinara, koliko je niža cena dizela, 23 i po dinara je smanjenje naftnog sektora, a jedan i po dinar je smanjenje na osnovu manjeg PDV-a", naglašava Mićović.
"Akcize i naknade u državi se izražavaju u apsolutnom iznosu. Znači, koliko god cena nafte bila, one su tolike. Recimo hipotetički da nema državnog 'zahvatanja' neko vreme, dizel bi danas bio 52,90 dinara. To bi bila cena. Ali, kako bi onda funkcionisala država bez tog prihoda", poručuje Mićović.
On je istakao da države različito uređuju akcize za posebne kategorije stanovništva, a kao primer je naveo Hrvatsku gde poljoprivrednici kupuju gorivo po povlašćenoj ceni, pa ako bi se tako nešto primenilo i ovde, cena poljoprivrednih proizvoda bi bi svakako bila manja.
Ističe da se zbog loših odluka došlo dotle da domaći transporteri gorivo kupuju u inostranstvu, a ne u Srbiji.
"To je zbog toga što susedne cene imaju takvu politiku, da ih privlače. Zašto mi ne kožemo da privučemo potrošače iz Srbije da ovde kupuju gorivo kada putuju u inostranstvo? Sada, odlaze sa praznim tankovima a vraćaju se sa punim, umesto da bude obrnuto", konstatuje Mićović.
Izvor: N1 Beograd
